Rado ide Fijat u vojnike

Kao trgovački putnik putujući 1914. godine po Srbiji svratio sam u Šabac. Tu me dočeka Vidovdan i vest o atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda. Objavljena je mobilizacija, a ja se rastadoh od prijatelja rešen da se javim najbližem mestu, te se uputih već prvog dana u Koceljevo, koje se nalazi između Šapca i Valjeva. Tu sam našao Milana Sotirovića viđenog građanina i činovnika opštine šabačke, rezervnog kapetana druge klase i komandira četvrte čete Prvog bataljona šestog pešadijskog puka drugog poziva. On mi reče da kao dobrovoljac imam pravo da biram jedinicu u koju ću stupiti. Savetovao me je da koristim to pravo i predložio da se prijavim za njegovu četu. Komandant bataljona istog puka Kosta Vujičić dao je pristanak i tako sam primljen kao dobrovoljac srpske vojske - počinje svoja sećanja Samošanin, tada tridesetogodišnji Vladimir M. Fijat u memoarima nastalim polovinom prošlog veka, koji su i danas još u rukopisu, a ljubaznošću direktorke seoskog doma kulture, Jelene Trajković, dospeva na stanice „Politike”.

Fijat iz malenog južnobanatskog Samoša, trgovački putnik koji je voleo umetnost i svom selu ostavio legat – kolekciju slika i umetničkih dela kakva nemaju ni neke gradske galerije. Solunac koji je beležio fotoaparatom prizore Velikog rata i sabrao ih u vredan album, koji danas leži u kutku mesne kancelarije, baš kao i „Ratni album 1914–1918”, koji je sačinio Andra Popović. U malenoj galeriji se čuva i tek jedan od tri ordena koja je Vladimir zaslužio tokom četvorogodišnjeg ratovanja, original Ukaza kralja Aleksandra kojim Fijata odlikuje zlatnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima, razna dokumenta i četrdesetak gusto kucanih listova memoara još bez naslova i korica, u kojima osta zabeleženo i sećanje na prve dane rata…

„Pri mobilizaciji dobio sam potpuno novu pušku, neobično lepu, cela cev obložena je drvetom, uz to municiju i više ništa od vojne opreme. Municiju sam stavio u torbicu koju sam upotrebljavao za držanje hleba i preobuke, a nakon mobilizacije, krenusmo na položaj preko Šapca u selo Badovince, u Mačvi na Drini. Vojnik sam kao dobrovoljac srpske vojske. Srce bije i to pošteno i iskreno koje će krvariti na bojnom polju za Srpstvo i njegovu slobodu.”

I tu Vladimir započinje ratnu priču, opisom svog izgleda koji niže, kako piše „od glave”. A na njoj pravi „panama” šešir, svetloplavo odelo po ondašnjoj modi, plitke žute cipele sa visokim štiklama i širokim pertlama koje su pri hodu lepršale i kraći zeleni „mopl” mantil.

„Ni vojnik ni građanin, ali ipak vojnik. Posle prvog dodira sa neprijateljem izmenio sam donekle svoj izgled. Obuo sam zaplenjene austrijske rezervne lake cokule žute boje, a mantil zamenio šinjelom neprijatelja. Prvu šajkaču stavio sam na glavu posle izvesnog vremena. Skinuo sam je sa jedne krstače poginulog srbskog ratnika”, piše Fijat.

Prvih dana avgusta 1914. godine njegova četa stiže na položaj na odseku „Bujuklića Ale” kod sela Bedovinaca. On, kao jedan od retkih dobrovoljaca, mnogim vojnicima služio je kao uzor, pa su prema njemu bili veoma pažljivi. „Nekima nikako nije išlo u glavu, da ja bez nužde, dobrovoljno idem u rat”, primećuje Vladimir uz opise prve akcije na Drini.

„Reka nas je razdvajala od neprijatelja i moglo se lepo čuti i razabrati šta se odigrava i radi na neprijateljskoj strani. Čarke su bile svakodnevne sa obe strane. Oni su nas gađali dum-dum mecima, a ja sam za vreme borbe, sve jasnije komande i trubne znake, „prevodio” svom komandiru. Na primer pokret i posedovanje rovova duž Drine, kada austrijski trubač svira „zbor” malo dublje iza streljačkog stroja u gustom vrbaku ili smenu austrijske straže. Nakon tog znaka neprijatelj je znao da utihne i trenutno s obe strane nastane mir, da bi posle kraće pauze mi otvorili brzu paljbu. Fijat još piše da su te prve akcije neprijatelja davale utisak nečeg neveštog, školskog, paradnog.

„Njihove jedinice se uvode u borbu pod kišom kuršuma u kolonama dvojnih redova i preko čistog, brisanog terena. Nastupa se po svim mirnodopskim pravilima, kao na paradi ili u najboljem slučaju kao na manevrima, beleži Vladimir M. Fijat prve dane svog vojevanja u Prvom svetskom ratu.

Olga Janković,
Politika