Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 24.09.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 23.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 24.09.



Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 24.09.



Sto kamiona dovezlo u Donbas 1.200 tona humanitarne pomoći iz Rusije - Više od 100 kamiona Ministarstva za vanredne situacije Rusije dovezlo je u Lugansk i Donjeck preko 1,2 hiljade tona humanitarne pomoći.

Osnovni deo čine prehrambeni proizvodi, uključujući konzerve, prekrupe, testenine, čaj, puter kao i lekovi za zdravstvene ustanove Donbasa.       

„Humanitarna pomoć za ovaj konvoj stizala je od građanskih organizacija i profesionalnih udruženja iz raznih regiona Rusije“, - saopštilo je rusko ministarstvo. 

Od avgusta prošle godine, 38 humanitarnih konvoja je dostavilo u Donbas preko 46 hiljada tona humanitarne pomoći.

Da li će SAD izdati vizu Puškovu -Predstavnik američkog Stejt departmenta odbio je da saopšti da li će izdati američku vizu predsedniku komiteta Državne dume za međunarodne poslove Alekseju Puškovu koji se nalazi na spisku lica kojima su uvedene sankcije.

Ruski mediji su ranije saopštili da su SAD spremne da izdaju ograničenu vizu Puškovu radi učestvovanja u okviru ruske delegacije na Generalnoj skupštini UN. Američki zakon zabranjuje da se komentarišu detanji razmatranja viza, saopštila je potparolka Stejt departmenta Keti Bondi.

„Mi ne stvaramo pretpostavke o tome da li neko može ili ne može da dobije vizu“, dodala je ona.

Predsednica Saveta federacije Rusije Valentina Matvijenko koja se takođe nalazi na sankcionom spisku nije mogla da učestvuje na sednici Međuparlamentarnog saveza (od 31. avgusta do 2. septembra) u Njujorku. Nakon što joj je Amerika izdala ograničenu vizu ona i ostali članovi ruske delegacije odlučili su da ne učestvuju na sednici.

DNR izlazi iz Minska 2 ako se Ukrajina približi NATO-u - Lider DNR Aleksandar Zaharčenko naveo je da su izjave Petra Porošenka da je neophodno da Ukrajina stupi u NATO usmerene ka rušenju Minskog sporazuma.

Donjecka Narodna Republika istupiće iz Minskog sporazuma ako Kijev počne da priprema procedure za stupanje u NATO, izjavio je Aleksandar Zaharčenko. 

„Izjave Porošenka i njegovog predstavnika u minskim pregovorima Leonida Kučme da je neophodno da Ukrajina stupi u NATO usmerene su ka rušenju Minskog sporazuma. Ako Ukrajina počne da priprema referendum o stupanju u NATO ili neke druge procedure, DNR će odmah istupiti iz Minskog sporazuma i pristupiti čišćenju od kijevske okupacije cele teritorije Donbasa“, naveo je Zaharčenko.

Zaharova: Ciljajući u Rusiju, Kijev puca sebi u glavu - Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova kritikovala je izjave ministra inostranih poslova Ukrajine Pavela Klimkina o tome da je Rusija navodno trenirala armiju Sadama Huseina i terorističku organizaciju Islamska država.

Klimkin je optužio Rusiju da je pripremala borce Islamske države i ocenio da je nemoguće ovu terorističku organizaciju pobediti vojnim putem.

„Interesantno, a da li Pentagon smatra da je Islamsku državu nemoguće pobediti vojnim putem? Zašto tako ’trolovati‘ one iz čije se ruke hraniš? Deca se trude, agituju, lete tamo-vamo“, ironično je primetila Zaharova navodeći da o nemogućnosti nasilnog rešavanja problema terorizma govori ministar zemlje koji godinu i po dana vodi takozvanu „antiterorističku operaciju“. 

Opovrgavajući izjave Klimkina o navodnom treniranju boraca Islamske države, Zaharova je naglasila da ukrajinski ministar pogrešno poistovećuje savremenu rusku armiju i sovjetske vojnike u Iraku do 1990. godine. Prema njenim rečima, slične analogije su ne tako davno Kijev i Zapad navodili u pokušaju da „sve oslobodioce Aušvica upišu kao Ukrajince“. Zaharova navodi da „vojnike Sadamove armije“ Rusija nije mogla da trenira usled embarga na isporuke vojne tehnike i naoružanja Iraku koji je uveo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 1990. godine, nakon čijeg je ukidanja Sadam Husein bio uhapšen. „Zato je Ukrajina, prema američkim (čuda li) podacima, počela da se ’upoznaje s iračkim mentalitetom‘ mnogo ranije — 2000. godine — odlukom protivnom sankcijama UN da Sadamu Huseinu dodeli elektronsku obaveštajnu stanicu ’kolčuga‘“, piše Zaharova. 

Ona je takođe navela da je Rusija mnogo puta istupala protiv antiiračke kampanje koju su predvodile SAD, pretpostavljajući da će posle rušenja iračke državnosti predstavnici vojnih snaga zemlje stupiti u odrede međunarodnog terorizma. To se na kraju i dogodilo.

„Neću da krijem, prija kada ciljajući u Moskvu partneri pucaju sebi u glavu, a svojim finansijerima u nogu. A zbog čega se glava jednih našla na nivou nogu drugih — pitanje iz kategorije 18+“, zaključila je Zaharova.

Peskov: O susretu Putina i Obame nakon usaglašavanja - Kremlj će saopštiti da li će biti sastanka predsednika Ruske Federacije i SAD, Vladimira Putina i Baraka Obame u Njujorku kada on bude konačno usaglašen, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Kada on bude konačno usaglašen, mi ćemo to objaviti“, rekao je Peskov novinarima. 

Američka administracija takođe nije potvrdila mogućnost susreta predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Baraka Obame na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

„Zasad nema potvrđenih susreta na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, radni raspored predsednika (Baraka Obame) je u procesu (razrade)“, saopštio je predstavnik Saveta za nacionalnu bezbednost SAD pri Beloj kući Mark Stro.

Mogerinijeva menja ton: Rusija konstruktivan igrač - Bez obzira na politiku sankcija prema Rusiji, Moskva je odigrala veoma konstruktivnu ulogu u rešavanju iranskog nuklearnog problema, a doprinosi i savladavanju migracione krize na teritoriji Evropske unije, smatra Federika Mogerini.

„Ako Evropska unija iskoristi svu svoju snagu i podrži prelazni proces u Siriji, moći ćemo zajedno s drugim igračima da postignemo određene rezultate. Svi treba da sednu za pregovarački sto: Rusija, Saudijska Arabija, Iran, Turska, SAD i Evropska unija“, rekla je visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost u intervjuu nemačkom listu Zidojče cajtung.

Rusija će pokrenuti pitanje o blokadi Krima - U nedelju je Ukrajina blokirala isporuke prehrambenih proizvoda na Krim i počela „vremenski neograničenu prehrambenu blokadu“ poluostrva. Rusija smatra da je ova akcija besmislena.

Moskva će postaviti pitanje o blokadi Krima u međunarodnim organizacijama, izjavio je izvor u Ministarstvu inostranih poslova Rusije. 

„Prirodno, mi ćemo ova pitanja postaviti u međunarodnim organizacijama… i, prirodno, taj problem će se rešavati u korist ruskih resursa“, izjavio je sagovornik RIA Novosti. 

U nedelju su aktivisti ekstremističkog pokreta „Desni sektor“, zabranjenog u Rusiji, kao i drugih ukrajinskih organizacija, blokirali isporuku prehrambenih proizvoda na Krim. Ranije su poslanici Vrhovne rade Ukrajine i lideri neregistrovane organizacije „Medžlis krimskih Tatara“, Refat Čubarov i Mustafa Džamilev, saopštili da nameravaju da blokiraju granicu sa Krimom. Vlasti ruske republike nazvali su ovu akciju besmislenom. Kijevske vlasti ne sprečavaju blokadu poluostrva. Predstavnici krimsko-tatarskih organizacija osudili su ovu akciju.

Francuska bi da izvozi svinjetinu Rusiji uprkos sankcijama - Francuski ministar poljoprivrede Stefan le Fol planira da poseti Moskvu u oktobru kako bi razmotrio situaciju sa embargom na uvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju. Između ostalog, reč je o isporukama francuske svinjetine.

U januaru 2014. godine Rusija je uvela embargo na uvoz svinjetine iz EU zbog informacija o slučajevima svinjske kuge u Litvaniji i Poljskoj, ali je već u avgustu proširila spisak zabranjenih proizvoda kao odgovor na antiruske sankcije.

U junu 2015. godine, Zapad je produžio sankcije, a nakon toga Moskva je uzvratila kontramerama.

Le Fola kaže da dolazi u Rusiju na poziv svog ruskog kolege Aleksandra Tkačjova da učestvuje na sajmu poljoprivrede.

„Hteo bih da naglasim da je reč isključljivo o embargu koji se odnosi na svinjsku kugu“, rekao je ministar francuskim medijima. Čitajte više

Peskov: SAD razbijaju nuklearnu ravnotežu - Novo nuklearno naoružanje koje će SAD postaviti u Nemačkoj narušiće vojnu ravnotežu i predstavljaju ozbiljan korak ka stvaranju napetosti na starom kontinentu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Rusija će biti primorana da preduzme kontramere kao odgovor na ponovno uspostavljanje ravnoteže, dodao je on.

Još ranije su nemački mediji objavili da se Amerika sprema da postavi nove nuklearne bombe tipa B61-12 na avio-bazi Bjuhel, koja se nalazi na jugozapadu Nemačke, u pokrajini Rajnland-Pfalc. Nemačko ministarstvo odbrane odbilo je da daje izjave po tom pitanju, iako je predstavnik Pentagona u intervjuu za Sputnjik naglasio da SAD ne smatra da će ovim korakom biti narušen Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja. 

Međutim, Peskov je upozorio da je ovo „još jedan korak, i to ozbiljan korak ka stvaranju napetosti u Evropi, a kako stvari stoje sve ide ka tome da će se to i dogoditi“.

„Naravno, to može dovesti do narušavanja ravnoteže nuklearnog naoružanja u Evropi i to će zahtevati od Rusije da momentalno preduzme kontramere kako bi se ta ravnoteža uspostavila“, istakao je on. Peskov je dodao da ovaj korak nikako ne doprinosi stabilnosti i uspostavljanju poverenja po pitanju bezbednosti u Evropi.

Egipat kupio „mistrale“ od Francuske - Predsednik Francuske Fransoa Oland dogovorio se sa svojim egipatskim kolegom Abdelom Fatahom el Sisijem oko uslova prodaje dva nosača helikoptera tipa „mistral“, koja su prvenstveno bila namenjena Rusiji.

Kako je najavljeno, jedan bi trebalo da bude pozicioniran u Crvenom moru, dok bi drugi operirao u Sredozemnom. O ceni brodova još uvek nije bilo reči.

Egipatska delegacija je doputovala u Francusku kako bi dogovorila detalje oko kupovine dva nosača helikoptera, a pregovori krajem prošle nedelje samo što nisu u potpunosti bili obustavljeni i to zbog visine cena ovih brodova.

Inače, Egipat je od 2014. godine od Francuske kupio već četiri broda „Govind“, ukupne vrednosti 1,2 milijarde evra, zatim fregatu FREMM za 900 miliona, kao i 24 lovca „Rafal“, čija vrednost iznosi oko tri milijarde evra. Pored toga, Egipat je kupio i drugo naoružanje od Francuza, čija ukupna vrednost iznosi dodatnih 1,1 milijardu evra.

Video vesti za 24.09.



Pripreme za tenkovski biatlon Narodne vojske DNR

Basurin o situaciji na frontu

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima