Za Nemačku i Austriju neprihvatljive nove sankcije SAD protiv Rusije

Izvor: Vostok, RT

"Neprihvatljive" nove anti-ruske sankcije koje je odobrio Senat SAD krše međunarodno pravo, utiču na evropske kompanije i imaju za cilj da pogoduju naftnom i gasnom sektoru SAD, navodi se u ljutitom zajedničkom saopštenju Berlina i Beča.

Nove anti-ruske sankcije su navedeni u amandmanu u kojem se sankcije odnose i protiv Irana. Sankcije su odobrene od strane Senata SAD u četvrtak većinom glasova (98 prema 2), ali ipak moraće da prođu Predstavnički dom i da bude potpisane od strane američkog predsednika kako bi postale obavezujuće - zakon.

Anti-ruske sankcije u amandmanu uključuju nametanje kazni za preduzeća koja sarađuju sa ruskim naftnim i gasnim kompanijama. Jedan broj evropskih kompanija upravo radi to, kao na primer učešće u projektu gasovoda "Severni tok 2".

"Snabdevanje energijom Evrope je stvar za Evropu, a ne Sjedinjenih Američkih Država!", navodi se u zajedničkom saopštenju nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela i austrijskog kancelara Kristijana Kerna.

"Mi ne možemo prihvatiti pretnju evropskim kompanijama koje doprinose razvoju evropskog energetskog sistema i snabdevanja sa eksteritorijalnim sankcijama koje krše međunarodno pravo."

"Sankcije kao politički instrument ne bi trebalo da budu povezane sa ekonomskim interesima", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da "pretnje nemačkim, austrijskim i drugim evropskim preduzećima koja učestvuju u projektima za snabdevanje gasom, kao što je "Severni tok ", zajedno sa Rusijom ili ih finansiraju, uz kazne na američkom tržištu bi dodao apsolutno novi i veoma negativan aspekt u odnosima između SAD i Evrope."

U saopštenju se ističe da je namera Vašingtona da nametne nove sankcije protiv Rusije vođena ne nekim političkim ili humanitarnim razlozima, nego zbog ekonomskog interesa.

"Ovo pitanje se tiče prodaje američkog kondenzovane gasa u Evropi i pritiskom na ruske kompanije koje snabdevaju energijom evropsko tržište. Stvarni cilj takvih sankcija je da se obezbede radna mesta za gasnu i naftnu industriju SAD ", kaže se u saopštenju.

Gabrijel i Kern su takođe izrazili zabrinutost zbog činjenice da SAD zapravo pokušavaju da povećaju svoju konkurentnost na štetu njenih evropskih saveznika, kako bi novim merama na kraju negativno uticlati na "konkurentske pozicije naše [evropske] energetske industrije i hiljadama poslova."

Oni su takođe optužili SAD za pokušaje mešanja u unutrašnje poslove u Evropi i nametanje svoje volje njenim saveznicima i podrivanje principa "otvorene i fer tržišne konkurencije."

"Bilo bi ne samo za žaljenje, već i štetno za efikasnost našeg položaja u kontekstu ukrajinskog konflikta, ako neka nepovezana pitanja kao što je američki ekonomski interes u izvozu gasa pretekne po ovom pitanju", upozorava se u saopštenju.

Dvojica političara su potom pozvali američke vlasti da se povuku iz ovakvih planova i te da će oni "podržati" napore američkog Stejt departmenta da se promeni zakon o sankcijama.

Amandman na anti-ruske sankcija predviđa "široke nove sankcije ključnim sektorima ruske ekonomije, uključujući rudarstvo, metalurgiju, špediciju i železnice".

Predlog zakona takođe zabranjuje ukidanje bilo kakve izvršne sankcije Rusiji od strane Obamine administracije bez odobrenja Kongresa.

Američkoj politici i amandmanu je, kako se navodi, cilj u ovom konkretnom slučaju, da se "suprotstavi gasovodu Severni tok II s obzirom na štetne uticaje na energetsku bezbednost Evropske unije i reforme energije u Ukrajini."

Prema amandmanu, američki predsednik može nametnuti sankcije protiv lica i pojedinaca koji čine investicije "koje direktno i značajno doprinose unapređenju sposobnosti Ruske Federacije za izgradnju cevovoda i izvoz energije" ili daje Rusiji sa "robu, usluge, tehnologiju, informacije, ili podržava direktno, i značajno olakšava održavanje ili širenje izgradnje, modernizacije, ili popravku energetskih cevovoda. "

Ruski predsednik Vladimir Putin je u četvrtak rekao da Rusija istorijski živi pod nekom vrstom sankcija sa Zapada, koje se koriste kao sredstvo ekonomske konkurencije, kao i sredstvo za suzbijanje.

"Ako ne bi bilo situacija vezano za Krim i drugih problema, oni bi izmislili nešto drugo da zaadrže Rusiju", rekao je on.

Američki državni sekretar Reks Tilerson, pozvao na više "fleksibilan pristup" po pitanju anti-ruskih sankcija. On je posebno rekao da ne bi voleo da vidi "lisice" Vašingtona u napretku u implementaciji sporazuma iz Minska ili eventualno nalaženja nekog drugog načina za rešavanje krize u istočnoj Ukrajini između MOskve i Kijeva.

Ranije je Tilerson takođe rekao da gotovo svi američki partneri i saveznici pozivaju Vašington da poboljša svoje odnose sa Rusijom i upozorio da bi novi set restriktivnih mera protiv Moskve dodatno pogoršao odnose sa Rusijom.

Projekat "Severni tok II" će dati ruskom Gaspromu dodatni kapacitet u snabdevanju Evrope gasom kroz naftovod koji će ići ispod Baltičkog mora do Nemačke.

Projektom upravlja kompanija "Severni tok II", koja je u potpunosti u vlasništvu Gasproma. Međutim, polovina troškova projekta, u iznosu od 9,5 milijardi €, finansiran je od strane nekoliko evropskih energetskih, kao i naftnih i gasnih kompanija, uključujući "Šel", "Uniper", "Vinteršal, "Edžin" i "OMV", koje na taj način mogu biti pogođene novim američkim sankcijama.

Neke od ovih kompanija već trpe zbog odluke američkog Senata da odobri sankcije, a akcije OMV-a su pale za 3,7 odsto u četvrtak, "Endžina" za 1,3 odsto, "Šela" za 1.1 odsto i "Unipera" za 0,9 odsto, prema izveštajima "Tajmsa".

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut