Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 16.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 16.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 16.06.
 

Dejstvo kijevskih snaga po Zavodu "Tomaš"

Kijevske snage 66 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 66 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našla su se 23 naseljena mesta. Tokom napada oštećeno je 18 kuća i zgrada internata.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 11 puta napale pozicije Narodne milicije u području Pervomajska kao i naselja Almaznoj, Frunze, Oboznoe, Lozovoe, Nižne Lozovoe i Krasni Liman.

O situaciji u Krotoj Balki

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 16.06.
 

Ukrajina usvaja „zakon o privremeno okupiranom teritorijama Donjecke i Luganske oblasti” - Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu (SNBO) Ukrajine saopštio je da priprema "nacrt zakona o posebnostima državne politike vraćanja suvereniteta Ukrajine nad privremeno okupiranom teritorijama Donjecke i Luganske oblasti", a stručnjaci su uglavnom podržali njegov koncept.

Ranije je sekretar SNBO Aleksandar Turčinov izjavio da Kijev mora da završi „protivterorističku operaciju“ u Donbasu i pređe na novi format vojne operacije. Predsednik Ukrajine Petro Porošenko protivi se ukidanju „režima protivterorističke operacije“ do usvajanja zakona o reintegraciji Donbasa, kojim će, između ostalog, biti propisan pravni režim akcija ukrajinske vojske.

Na sajtu Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu objavljeno je da je Savet održao okrugli sto na kojem je razmatran nacrt tog zakona.

U raspravi su učestvovali stručnjaci specijalizovani za spoljne poslove, pitanja odbrane i bezbednosti, kao i predstavnici državnih organa.

„Prema rečima zamenika sekretara SNBO Aleksandra Litvinjenka, nakon profesionalne rasprave koncept zakona je u celini podržan“, saopštila je pres-služba Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu.

Litvinjenko je naglasio „da je istovremeno stiglo mnogo predloga i komentara, od kojih će većina biti uzeta u obzir prilikom pripreme konačne verzije nacrta koji će biti dostavljen predsedniku Ukrajine za predstavljanje parlamentu“.

Za Nemačku i Austriju neprihvatljive nove sankcije SAD protiv Rusije - "Neprihvatljive" nove anti-ruske sankcije koje je odobrio Senat SAD krše međunarodno pravo, utiču na evropske kompanije i imaju za cilj da pogoduju naftnom i gasnom sektoru SAD, navodi se u ljutitom zajedničkom saopštenju Berlina i Beča.

Nove anti-ruske sankcije su određene u amandmanu u kojem se sankcije odnose i protiv Irana. Sankcije su odobrene od strane Senata SAD u četvrtak većinom glasova (98 prema 2), ali ipak moraće da prođu Predstavnički dom i da budu potpisane od strane američkog predsednika kako bi postale obavezujuće - zakon.

Anti-ruske sankcije amandmanom uključuju nametanje kazni za preduzeća koja sarađuju sa ruskim naftnim i gasnim kompanijama. Jedan broj evropskih kompanija upravo radi to, kao na primer učešće u projektu gasovoda "Severni tok 2".

"Snabdevanje energijom Evrope je stvar za Evropu, a ne Sjedinjenih Američkih Država!", navodi se u zajedničkom saopštenju nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela i austrijskog kancelara Kristijana Kerna.

"Mi ne možemo prihvatiti pretnju evropskim kompanijama koje doprinose razvoju evropskog energetskog sistema i snabdevanja sa eksteritorijalnim sankcijama koje krše međunarodno pravo."

"Sankcije kao politički instrument ne bi trebalo da budu povezane sa ekonomskim interesima", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da bi "pretnje nemačkim, austrijskim i drugim evropskim preduzećima koja učestvuju u projektima za snabdevanje gasom, kao što je "Severni tok ", zajedno sa Rusijom, ili ih finansiraju, uz kazne na američkom tržištu, bi dodale apsolutno novi i veoma negativan aspekt u odnosima između SAD i Evrope."

U saopštenju se ističe da je namera Vašingtona da nametne nove sankcije protiv Rusije vođena ne nekim političkim ili humanitarnim razlozima, nego zbog ekonomskog interesa.

"Ovo pitanje se tiče prodaje američkog kondenzovanog gasa u Evropi i pritiskom na ruske kompanije koje snabdevaju energijom evropsko tržište. Stvarni cilj takvih sankcija je da se obezbede radna mesta za gasnu i naftnu industriju SAD ", kaže se u saopštenju.

Gabrijel i Kern su takođe izrazili zabrinutost zbog činjenice da SAD zapravo pokušavaju da povećaju svoju konkurentnost na štetu njenih evropskih saveznika, kako bi novim merama na kraju negativno uticale na "konkurentske pozicije naše [evropske] energetske industrije i hiljadama poslova."

Oni su takođe optužili SAD za pokušaje mešanja u unutrašnje poslove u Evropi i nametanje svoje volje njenim saveznicima i podrivanje principa "otvorene i fer tržišne konkurencije."

"Bilo bi ne samo za žaljenje, već i štetno za efikasnost našeg položaja u kontekstu ukrajinskog konflikta, ako neka nepovezana pitanja kao što je američki ekonomski interes u izvozu gasa prođu po ovom pitanju", upozorava se u saopštenju.

Dvojica političara su potom pozvali američke vlasti da se povuku iz ovakvih planova, te da će oni "podržati" napore američkog Stejt departmenta da se promeni zakon o sankcijama.

Amandman na anti-ruske sankcije predviđa "široke nove sankcije ključnim sektorima ruske ekonomije, uključujući rudarstvo, metalurgiju, špediciju i železnice".

Predlog zakona takođe zabranjuje ukidanje bilo kakve izvršne sankcije Rusiji uvedene od strane Obamine administracije bez odobrenja Kongresa.

Američkoj politici i amandmanu je, kako se navodi, cilj u ovom konkretnom slučaju, da se "suprotstavi gasovodu Severni tok II s obzirom na štetne uticaje na energetsku bezbednost Evropske unije i reforme energije u Ukrajini."

Prema amandmanu, američki predsednik može nametnuti sankcije protiv lica i pojedinaca koji čine investicije "koje direktno i značajno doprinose unapređenju sposobnosti Ruske Federacije za izgradnju cevovoda i izvoz energije" ili daje Rusiji "robu, usluge, tehnologiju, informacije, ili podržava direktno, i značajno olakšava održavanje ili širenje izgradnje, modernizacije, ili popravku energetskih cevovoda. "

Ruski predsednik Vladimir Putin je u četvrtak rekao da Rusija istorijski živi pod nekom vrstom sankcija sa Zapada, koje se koriste kao sredstvo ekonomske konkurencije, kao i sredstvo za suzbijanje.

"Ako ne bi bilo situacija vezano za Krim i drugih problema, oni bi izmislili nešto drugo da zadrže Rusiju", rekao je on.

Američki državni sekretar Reks Tilerson, pozvao je na više "fleksibilan pristup" po pitanju anti-ruskih sankcija. On je posebno rekao da ne bi voleo da vidi "lisice" Vašingtona u napretku u implementaciji sporazuma iz Minska ili eventualno nalaženja nekog drugog načina za rešavanje krize u istočnoj Ukrajini između Moskve i Kijeva.

Ranije je Tilerson takođe rekao da gotovo svi američki partneri i saveznici pozivaju Vašington da poboljša svoje odnose sa Rusijom i upozorio da bi novi set restriktivnih mera protiv Moskve dodatno pogoršao odnose sa Rusijom.

Projekat "Severni tok II" će dati ruskom Gaspromu dodatni kapacitet u snabdevanju Evrope gasom kroz naftovod koji će ići ispod Baltičkog mora do Nemačke.

Projektom upravlja kompanija "Severni tok II", koja je u potpunosti u vlasništvu Gasproma. Međutim, polovina troškova projekta, u iznosu od 9,5 milijardi €, finansiran je od strane nekoliko evropskih energetskih, kao i naftnih i gasnih kompanija, uključujući "Šel", "Uniper", "Vinteršal, "Endžin" i "OMV", koje na taj način mogu biti pogođene novim američkim sankcijama.

Neke od ovih kompanija već trpe zbog odluke američkog Senata da odobri sankcije, a akcije "OMV-a" su pale za 3,7 odsto u četvrtak, "Endžina" za 1,3 odsto, "Šela" za 1.1 odsto i "Unipera" za 0,9 odsto, prema izveštajima "Tajmsa".

Bela kuća: Postojeće sankcije protiv Rusije efikasne - Bela kuća smatra da su postojeće sankcije protiv Rusije efikasne, rekla je na brifingu portparolka Bele kuće Sara Sanders.

Ona je istakla da administracija razmatra nove sankcije koje je odobrio Senat.

U četvrtak je Gornji dom Kongresa SAD podržao zakon koji predviđa nove mere protiv Rusije i Irana.

Predložene sankcije protiv Rusije podrazumevaju smanjivanje maksimalnog roka za tržišno finansiranje ruskih banaka koje su pod sankcijama na 14 dana, a naftno-gasnih kompanija na 30 dana.

Nacrt zakona takođe predviđa da predsednik može da nametne sankcije kompanijama koje nameravaju da u izgradnju ruskih izvoznih cevovoda investiraju više od pet miliona dolara dolara godišnje ili milion dolara jednokratno i da pružaju usluge i tehnologije ili informacionu podršku.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima