Belka i Strelka - prvi putnici uspešnog leta u kosmičkom brodu

Pre 57 godina, 19. avgusta 1960. godine, psi Belka i Strelka su na sovjetskom kosmičkom brodu „Vostok“ obavile 24-časovni let i vratile se na Zemlju.

Ovaj eksperiment je imao ogroman značaj za razvoj industrije kosmičkih letova sa posadama. Testiran je ne samo sistem obezbeđenja uslova života, već se potvrdilo i to da živi organizmi mogu normalno da podnesu boravak u uslovima kosmičkog prostora sa visokom radijacijom i mikrogravitacijom. To je omogućilo i let Gagarina i svih drugih koji su leteli u kosmički bezdan posle njega.

Pre ovog uspešnog Belkinog i Strelkinog leta kosmički projekti su odneli osamnaest psećih života. Psi su stradali zbog dehermetizacije kabine, zbog kvara u padobranskom sistemu ili u sistemu održavanja uslova za život.

Prvi psi upotrebljeni za testove na velikim visinama zvali su se Cigan i Dezik, ali oni nisu leteli oko Zemlje, nego u suborbitalnom prostoru na visinskoj geofizičkoj raketi R-2A. Raketa je lansirana 22. jula 1951. sa poligona Kapustin Jar, a psi su se posle petnaest minuta leta vratili na Zemlju živi u kapsuli sa padobranom. Dezik i Cigan su dobro podneli stres i opterećenje. Međutim, nedelju dana kasnije Dezik je poleteo u stratosferu sa novim „kopilotom“ – kerušom po imenu Lisa. Tada je otkazao padobranski sistem i psi su stradali prilikom pada kapsule.

Prvi odred pasa koji su bili kandidati za let u kosmos sastojao se od najobičnijih lutalica. Lekari su smatrali da je to dobar izbor zato što se lutalice ceo život bore za opstanak, uz to nisu izbirljive i vrlo brzo se navikavaju na ljude.

Neposredna priprema pasa za let vršena je u Institutu za aviomedicinu. Za eksperimente su birani manji psi teški 6-7 kg (kabina rakete je bila konstruisana za malu masu), stari od dve do šest godina, dobrog zdravlja, visoke otpornosti na bolesti i štetne uticaje spoljašnje sredine. Uz to, psi su morali biti komunikativni i strpljivi. Kasnije su u „kosmički odred“ birane samo ženke (njima je bilo lakše sašiti asanaciono odelo) svetlije dlake (da bi se bolje videle na TV ekranu). A obzirom da su se odabrani psi pojavljivali i u novinama, birani su što lepši i graciozniji primerci, sa „pametnim" njuškicama.

Bio je razrađen ozbiljan naučni program pripreme pasa za let u raketi, kao i za dugotrajne letove na satelitima. Psi su se pre svega navikavali na odela. Postojale su dve vrste odela: fiksno i asanaciono. Psi koji su pripremani za let u kosmos morali su da nauče da jedu iz automatskih jasala. Jasle su napravljene u vidu pokretne trake koja u određeno vreme donosi konzerve sa hranom. Navikavani su i da veoma dugo (dvadesetak dana) borave u tesnoj kabini, trenirani su da podnose centrifugu, vibraciju i katapultiranje. Na kraju je vršen kompleksan fiziološki eksperiment: psi su dugo držani u hermetički zatvorenoj kapsuli, gde su bili izloženi uslovima koji su ih čekali za vreme leta.




Međutim, od svih četvoronožnih kosmonauta samo Belka i Strelka su postale slavne posle uspešnog leta na kosmičkom brodu „Sputnik-5“. To su bila prva živa bića koja su sa orbitalnog leta srećno vraćena na Zemlju.

Cilj ovog eksperimenta bio je da se ispita uticaj kosmičkog zračenja na žive organizme i da se provere razni sistemi za održavanje života (snabdevanje hranom i vodom, asanacija, regeneracija otpadaka). Brod je bio opremljen medicinsko-biološkom aparaturom koja je beležila izmene u organizmu pasa tokom čitavog leta.

Letelica sa životinjama uspešno se prizemljila u predviđenom području 20. avgusta 1960. Tada su se prvi put živa bića vratila na Zemlju posle boravka u kosmosu.

Kosmički let pasa Strelke i Belke trajao je preko 25 časova, tokom kojih je svemirski brod-satelit 17 puta obišao oko Zemlje. Brod je ustvari bio prava „Nojeva barka“, jer su se na njemu pored Belke i Strelke nalazili i pacovi, beli miševi, mušice drozofile i semenje biljaka (na primer, seme kukuruza). Eskperiment je omogućio da se dobiju jedinstveni naučni podaci o uticaju faktora kosmičkog leta na fiziološki, genetski i citološki sistem živih organizama.



Ispostavilo se da let u kosmos nije uticao na genetiku pasa: nekoliko meseci posle leta Strelka je donela na svet šestoro zdravih štenadi, od kojih je jedno tražio za sebe lično Nikita Hruščov. Kasnije je štene po imenu Pušok poslato na poklon Karolini Kenedi, ćerki predsednika SAD Džona Kenedija.

Zatim je pas po imenu Zvjozdočka 1961. leteo jedan krug oko Zemlje i uspešno se prizemljio. To je bio poslednji pas koji je pre čoveka boravio u kosmosu. Posle njega psi više nisu leteli u kosmos. Upravo na ovom poslednjem psu proveravane su sve faze leta koje je nešto kasnije trebalo da prođe prvi čovek.

Priča se da je Jurij Gagarin na jednom prijemu posle svog prvog leta izrekao frazu koja je tek u naše vreme puštena u javnost: „Još uvek ne shvatam ko sam ja: ‘prvi čovek’ ili ‘poslednja džukela’ [u kosmosu]“.

Zanimljivo je da „pseći“ naziv nosi i prvi kosmodrom na svetu, „Bajkonur“ u Kazahstanu. Na kazahskom jeziku „baj“ znači „pas“, a „Bajkonur“ je bukvalno „kućica za pse“.