RT: Dve godine vojne operacije Rusije u Siriji - pregled situacije

Izvor: Vostok / RT

Ove subote obeležava se završetak druge godine ruske vojne operacije u Siriji. Viđeni su neki neuspesi, nekoliko velikih pobeda, potencijal da se okonča krvavi sukob i rizik od brzog upuštanja u sukob između Rusije i SAD.

Ruska kampanja u Siriji zvanično je pokrenuta 30. septembra 2015. godine, nakon nekoliko sedmica izgradnje i prilagođavanja baze operacija u blizini grada Latakije i transporta vojne opreme.

U skladu sa zahtevom sirijske vlade, Moskva je saopštila da je njeno učešće neophodno kako bi se sprečile džihadističke snage da preuzmu kontrolu nad zemljom i pretvore je u glavno gnezdo terorizma, što bi ugrozilo Rusiju kao i druge zemlje.

RT razmatra glavne događaje koji su se dogodili tokom druge godine kampanje u Siriji.

Oslobađanje Alepa

U septembru 2016. godine, sirijske snage uz podršku ruskih vazdušnih snaga počele su operaciju za oslobođenje Alepa, nekadašnjeg glavnog ekonomskog grada Sirije. Grad je tada bio podeljen na približno jednake delove, sa zapadnom polovinom koje su kontrolisane sirijske snage i istočnog dela koji je držalo nekoliko naoružanih grupa koje su se suprotstavljale sirijskoj vojsci. Među militantima na takozvanoj "pobunjeničkoj strani" bilo je značajno prisustvo džihadista iz grupe "Al Nusra Front".

Premeštanje ovih grupa bio je stalni izvor napetosti između SAD-a i Rusije. Dok je Vašington optuživao Moskvu da cilja "umerene" grupe u Alepu, Moskva je saopštavala da SAD nisu u stanju da vrše pritisak na "dobre" pobunjenike da bi se odvojili od "loših". Ovaj neuspeh je po Moskvi bio glavni faktor koji je doveo do kolapsa prekida vatre koji su usaglasile obe države pod administracijom Obame, što je dovelo do ofanzive na Alepo.

Priroda urbanih borbi u kombinaciji sa nevoljnošću buntovničkih grupa da dozvole civilima da napuste taj deo grada, rezultirala je velikim brojem žrtava. Krivica za civilne žrtve bile su u potpunosti svaljivane na Rusiju od strane zapadnih političara i glavnih svetskih medija, a izrazi poput "ratnih zločina" i "varvarstva" su se koristili svakodnevno.

Današnja realnost Alepa je ta, da se mesecima nakon njegovog oslobađanja od strane sirijske vojske, tamo vraća stotine hiljada raseljenih lica, uprkos preostalim problemima koji bi imao svaki grad koji je preživio godine razaranja.

Gubitak Palmire i oslobođenje

Oslobađajući teritoriju Sirije na zapadnom delu, sirijske snage pretrpele su pad Palmire, drevnom i kulturno značajnom gradu u centralnom delu zemlje. Teroristička grupa "Islamska država" uz snažne snage osvojila je grad, koji je pao u martu 2016. godine.

Oslobađanje Palmire bilo je ključni događaj za rusku kampanju u 2016. godini, pa je gubljenje Palmire istim džihadistima bilo poniženje. U martu je Damask uspio da usmeri dovoljno snaga koje su ranije bile angažovane u oslobađanju Alepa, kako bi proterale teroriste iz Palmire.

Trenutni fokus za Damask i Rusiju je na pokrajini Deir ez Zor na istoku Sirije. Istoimeni pokrajisnki grad ostao je pod opsadom terorista godinama, sa militantima koji kontrolišu ruralni deo pokrajine i predgrađa grada, a sirijske snage drže centar. Sa onemogućenim snabdevanjem i blokadom, sirijskki garnizon je morao da se osloni na pomoć iz vazduha kako bi nastavio borbu.

Blokada je konačno probijena početkom septembra 2017. godine, a Rusija probijanje blokade smatra prekretnicom za pobedu nad teroristima u Siriji. Trenutno, 87% sirijske teritorije je pod kontrolom Damaska, prema proceni ruskog Ministarstva odbrane.

Teroristi i dalje kontrolišu delove Rake, grada koji smatraju njenom "sirijskom prestonicom", ali se očekuje da će pasti u ruke do kraja godine, pretežno kurdskih "Sirijskih demokratskih snaga (SDF)" koje podržavaju SAD.

Ofanziva na Deir ez Zor takođe je značila najznačajniji gubitak za rusku vojsku u svojoj modernoj istoriji. General-pukovnik Valerij Asapov, član u grupi ruskih savetnika koji pomažu sirijskoj vojsci, ubijen je zajedno sa još dva pomoćnika prilikom granatiranja. To je povećalo broj ubijenih ruskih vojnika tokom operacije na 35, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije.

Dok teroristi ostaju ozbiljna pretnja u nekim delovima Sirije, ne oklevajući da napadaju sirijske snage, kao i kurdsku miliciju, pažnja grupe se očigledno pomerila u druge delove sveta, poput Libije. I sa ovim zajedničkim neprijateljem koji je pred porazom, budućnost postaje neizvesna u pogledu toga da li druge strane u sukobu mogu prevladati svoje razlike, pogotovo kada se Amerikanci pridružuju akcijama u potpunosti.

Čizma SAD na tlu Sirije

Mnoga neispunjena predizborna obećanja američkog predsednika Donalda Trampa uključivala su promenu politike prema Iraku i Siriji, kao i sporazum sa Rusijom o zajedničkom eliminisanju terorista. Ono što se dogodilo umesto toga je sve veće učešće SAD u Siriji i sve veći rizik od oružanog sukoba sa Rusijom.

Nova kampanja američke administracije u Siriji počela je sa incidentom u Han Šaikunu, malom gradu u provinciji Idlib pod kontrolom "pobunjenika".

Incident koji je Bela kuća opisala kao napad hemijskim oružjem od strane sirijskih snaga, mediji su podržavali ovaj narativ i odbacivali suprotne dokaze i argumente. Do sada nije sprovedena inspekcija na mestu navodnog napada od strane međunarodnih inspektora.

Tramp je incident iskoristio kako bi dobio skoro univerzalnu domaću podršku, te je potom naredio napad izveden raketama "Tomahavk" na sirijsku vojnu bazu iz koje je napad navodno izvršen. Čak se i pohvalio napadom tokom večere sa kineskim predsednikom Ksi Đinpingpom, koji nije komentarisao ovaj događaj.

Izveštaj o udaru raketa je pokazao da je napad prouzrokovao minimalnu štetu na vojnim objektima sirijskih snaga. To je takođe otvorilo put za mnogo jače prisustvo SAD na terenu u Siriji. Pod Obamom je bilo ograničeno na mere specijalnih operacija malih razmera, a Tramp je dopustio Pentagonu da pošalje marince zajedno sa artiljerijom i drugim teškim naoružanjem, de-fakto okupirajući deo Sirije.

Iako su letovi koalicije SAD u sirijskom vazdušnom prostoru ilegalni, dopremanje kopnenih snaga i naoružanja SAD su još više zanemarile međunarodno pravo.

Sukobi sa Rusijom se naziru

Amerikanci podržavaju "Sirijske demokratske snage", koaliciju u kojoj dominiraju kurdski borci, a koje su SAD odlučile da podrže u preuzimanju Rake, uprkos stavu Turske.

Odluka je dodatno otežala odnose Vašingtona sa svojim NATO saveznikom, koji vidi bilo kakvo osnaživanje Kurda u Siriji ili Iraku, kao indirektnu podršku kurdskim gerilcima na svojoj teritoriji. Američka podrška kurdskoj miliciji nije ništa novo, ali se čini da je potez Trampa dovoljan, da bi to moglo ukazati na to da će Turska možda morati da se suprotstavi američkim vojnim planovima.

Američka podrška "Sirijskim demokratskim snagama" u Siriji prevazilazi samo opskrbljivanje oružjem i obukom. Tokom proteklih nekoliko meseci, američke snage su nekoliko puta napale sirijske snage zbog navodnog kršenja granica zona pod "kontrolom" SAD.

Što je još važnije, "Sirijske demokratske snage" imaju svoj program, što prevazilazi pobedu nad teroristima i sukob sa Armijom Sirije. Naftna polja u provinciji Deir ez Zor i dalje mogu biti pod kontrolom terorista, ali bez obzira na to, ko god uspe da preuzme kontrolu nad njima, imaće bolju šansu da ih zadrži i da profitira od eksploatacije u budućnosti.

Napetost između lokalnih strana očigledno se preliva i na međunarodni nivo. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije je saopštilo da sirijska kampanja postaje sve više neprijateljska od strane SAD. Moskva je osudila Vašington ovog meseca zbog pokretanja ofanzive terorista u provinciji Idlib, zbog čega je bilo okruženo trideset vojnika ruske vojne policije, te u opasnosti da budu zarobljeni ili ubijeni.

Optužba prema SAD došla je nakon obaveštajnih podataka o položajima ruskih jedinica, a koje je Rusija saopštila SAD-u, a koje su te podatke prenele "umerenoj opoziciji", a kasnije i teroristima.

Ruska vojska je saopštila da je granatiranje od strane "Sirijskih demokratskih snaga" po položajima sirijske vojske u Deiru ez Zoru ugrozilo ruske vojne savetnike, te je zapretila odmazdom. I visoki ruski zvaničnici pripisali su smrt ruskog generala američkom "licemerju", dok je Vašington odbacio optužbe.

Ipak, izgleda da se povećava rizik direktnog vojnog sukoba između Rusije i SAD u Siriji.

Mir je moguć

Sa lepše strane, potpune promene u stavovima se mogu dogoditi u sirijskom sukobu, što je dokazano uzajamnim približavanjem Rusije i Turske. Prošle godine se činilo da su dve nacije na ivici rata, nakon što je Turska u novembru 2015. oborila ruski vojni avion. Zapravo, čini se da su Moskva i Ankara prevazišle svoje razlike, te sada rade zajedno sa Iranom na zaustavljanju rata u Siriji.

Spektakularna transformacija zabeležena je tokom poslednjih dana bitke za Alepo. Tome je doprineo trilateralni sporazum između Rusije, Turske i Irana koji je omogućio pregovore o okončanju neprijateljstava i evakuaciji onih koji nisu želeli da žive pod kontrolom Damaska.

Kasnije su nosioci ugovora pregovarali o takozvanim de-eskalacionim zonama, tekućem mehanizmu koji je imao za cilj da spreči nasilje u Siriji i na kraju dovede do primirja u celoj zemlji.

Plan napreduje sa nekim poteškoćama, kao što je najnovija ofanziva terorista iz Idliba, ali je s druge strane uspeo da umanji nasilje u Siriji. Neki analitičari kažu da to predstavlja podelu zemlje, ali ove tvrdnje Moskva snažno negira.

Stav Moskve je da je zaustavljanje nasilja i smanjivanje humanitarnih patnji neophodno da se Sirijcima da šansa da razgovaraju o tome kako žele da žive.

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut