Izgubljeno blago: Kako su boljševici rasprodali neprocenjiva umetnička dela iz Ermitaža i Kremlja

Rafael, Faberže i ruske carske krune optočene draguljima danas se nalaze u američkim i evropskim muzejima zahvaljujući aukcijama umetničkih dela koje su organizovali boljševici.

U drugoj polovini 20-ih godina prošlog veka sovjetska vlast je svetsko tržište umetnina preplavila blagom iz svojih muzeja. Takva rasprodaja u istoriji umetnosti nikada ranije nije viđena.

Mladoj socijalističkoj državi koja se oporavljala od posledica razornog građanskog rata bio je potreban novac za izgradnju novog društva. Državno rukovodstvo je odlučilo da sredstva prikupi prodajom neprocenjivih remek-dela koja je stara vlast brižljivo sakupljala. Blago iz Dijamantskog fonda, Kremlja, Ermitaža i Tretjakovske galerije rasprodato je na aukcijama milionerima iz SAD i Evrope.

„Bilo je tu različitih ljudi. Armand Hamer je bio mračna osoba. Čula sam da je bilo zastrašujuće boraviti u istoj prostoriji sa njim. On je organizovao prodaju ruskih umetnina (za šta mu je sovjetska vlast dala 10% provizije). U najvećoj njujorškoj robnoj kući 'Lord & Taylor' priredio je aukciju 'Blago Romanovih' (izlažući dela koja u stvari nisu imala nikakve veze sa carskom porodicom)”, objašnjava Natalija Semjonova, istoričar i autor knjige „Rasprodato blago Rusije”.

Carske krune i dijamanti, ikone i druge relikvije, retke slike i skulpture u velikom broju su prodate američkom sekretaru za finansije Endrjuu Melonu, naftnom magnatu Kalustu Gulbenkijanu i američkom ambasadoru Džozefu Dejvisu i njegovoj ženi Mardžori Post. Brojna umetnička dela kasnije su prešla u vlasništvo muzeja širom sveta: od Metropolitena u Njujorku i Hilvuda u Vašingtonu do Muzeja Kalusta Gulbenkijana u Lisabonu. Russia Beyond je sastavila spisak najvećeg blaga koje je Rusija izgubila.

Kompanija K. Bolin, Carska kruna za venčanja iz 1890-ih

 

hillwoodmuseum

Ovo je jedna od skromnijih kruna koju su boljševici prodali. Nosila ju je poslednja ruska carica Aleksandra Fjodorovna na venčanju 1894. godine. Krunu je 1926. godine Gohran (Državni fond dragocenih metala i dragog kamenja) prodao Normanu Vajsu, koji ju je 1966. godine preko aukcionarske kuće „Sotheby's” prodao Mardžori Post. Danas je deo kolekcije muzeja Hilvud u Vašingtonu.

Faberže: Carsko krunidbeno uskršnje jaje, 1897.

 

fabergemuseum

Car Nikolaj II je svojoj ženi Aleksandri Fjodorovnoj poklonio Faberžeovo jaje od platine sa dijamantima, rubinima i minijaturnim kočijama. Oružarnica moskovskog Kremlja prodala ga je 1927. godine Galeriji Vartski u Londonu, a 1970-ih je postalo deo kolekcije Malkolma Forbsa u Njujorku. Danas je izloženo u Faberžeovom muzeju u Sankt Peterburgu kao deo kolekcije ruskog milijardera Viktora Vekselberga.

Peter Paul Rubens, Portret Helene Furman, 1630-1632.

 

Museu Calouste Gulbenkian

Jekaterina Velika kupila je ovu sliku za Ermitaž, a 1929. godine Sovjetski Savez ju je prodao Kalustu Gulbenkijanu. Danas se nalazi u Muzej Gulbenkijana u Lisabonu.

Rafael, Madona Alba, 1510

 

National Gallery of Art/Wikipedia

Ova slika je bila najveće delo genija renesanse u kolekciji Ermitaža. 1931. godine prodata je Endrjuu Melonu za rekordnu sumu od skoro 1,2 miliona dolara. Danas se nalazi u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.

Ticijan, Venera sa ogledalom, oko 1555.

 

National Gallery of Art/Wikipedia

Ovo Ticijanovo remek-delo postalo je deo kolekcije Ermitaža 1850. godine, a 1931. prodato je Endrjuu Melonu. Kasnije je prešlo u vlasništvo Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu.

Jan van Ajk, dva panela iz triptiha, „Raspeće i Strašni sud”, oko 1430.

 

Metropolitan Museum of Art/Wikipedia

Ovi paneli iz takozvane kolekcije „Tatiščevljevih višedelnih ikona” (kupio ih je Dmitrij Tatiščev, ruski ambasador u Španiji) predstavljaju fragmente triptiha čiji je centralni deo izgubljen. 1933. godine prodate su njujorškom muzeju umetnosti Metropoliten. Posle prodaje ovih panela, kao i slike „Blagovesti”, koju je nekoliko godina ranije kupio Melon, Ermitaž je ostao bez ijednog Van Ajkovog dela.

Nikola Pusen, Rođenje Venere (Trijumf Neptuna i Amfitrite), 1638-1640

 

Philadelphia Museum of Art/Wikipedia

Jedan od četiri „trijumfa” koje je Pusen naslikao za legendarnog kardinala Rišeljea. Sliku je kupila Jekaterina Velika. 1932. godine prodata je Fondaciji Elkins, a danas se nalazi u Muzeju umetnosti u Filadelfiji.

Rembrant, Odricanje Svetog Petra, 1660.

 

Rijksmuseum Amsterdam/Wikipedia

Prodaja ovog dela Rajksmuzeumu u Amsterdamu 1933. godine bila je prava tragedija za zaposlene u Ermitažu. Tadašnji direktor muzeja Boris Legran je zapisao: „ovo je jedino naše Rembrantovo delo na kojem on koristi efekat veštačkog osvetljenja”.

Vinsent van Gog, Noćni kafe, 1888.

 

Yale University Art Gallery/Wikipedia

Ovo je jedno od retkih dela impresionista koje je Rusija izgubila i to samo zato što 20-ih godina prošlog veka nije vredelo mnogo. Muzej nove zapadne umetnosti u Moskvi  (danas Puškinov muzej likovnih umetnosti) prodao je Van Gogovu sliku 1933. godine Stivenu Klarku, koji ga je zaveštao Muzeju umetnosti univerziteta Jejl.

Oleg Krasnov,
Russia beyond