RT: Najbolji hitovi Jensa Stoltenberga

Stoltenberg je u novembru pokušao da spase NATO već neizvesnih odnosa sa državom članicom Turskom, nakon što je vežba "Trident Džavelin" u Norveškoj predstavila turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana na "grafikonu neprijatelja". Tokom vežbe pomoću računara predstavljen je i osnivač moderne Turske Mustafa Kemal Ataturk na spisku neprijateljskih lidera. Ime i portret Erdogana takođe su korišćeni tokom simulacije "kolaboratora neprijatelja" na istoj vežbi. Uvređena Turska od strane svojih saveznika, povukla je 40 vojnika sa vežbe.

"Juče ste bili svedoci drskosti na vežbama NATO-a u Norveškoj. Postoje neke greške koje ne mogu napraviti budale, već samo podle osobe", rekao je Erdogan u televizijskom govoru nakon što je događaj izašao u javnost, dodajući da incident pokazuje "odraz iskrivljene tačke gledišta koju smo u NATO-u već neko vreme primećivali".

NATO se izvinio zbog incidenta, te je optužio norveškog civilnog izvođača radova. U izjavi je Stoltenberg naglasio da akcije izvođača nisu bile u skladu sa vrednostima NATO-a. Slične izjave došle su od norveškog Ministarstva odbrane.

Stoltenberg kaže da je očigledni propast misije u Libiji bio deo mandata UN-a

Tokom intervjua u maju, Stoltenberg je insistirao na tome da je NATO bombardovanje Libije 2011. godine bilo u cilju "zaštite civila" te da je bilo deo "jasnog mandata UN-a".

Generalni sekretar je ranije u martu 2011. objasnio prilično jasno objasnio da je mandat NATO-a da prihvati odgovornost za "sprovođenje zone bez letenja s ciljem zaštite civilnog stanovništva, i mandat neće ići dalje od toga".

Potom je dodao: "Naravno da možemo da postupamo u samoodbrani, ali ono što ćemo uraditi jeste da se obezbedi zona bez letova i da se zaštiti civilno stanovništvo".

Problem je što je NATO (i koalicija arapskih država koja je želela da svrgne libijskog lidera Moamera Gadafiija) učinio daleko više nego samo što je sprovodio osiguranje zone zabrane leta i "zaštitite" civila. Kao što je Si-en-en objavio u avgustu 2011. godine, "vojnici specijalnih snaga iz Britanije, Francuske, Jordana i Katara na terenu u Libiji ubrzali su operacije u Tripoliju i drugim gradovima u poslednjih nekoliko dana kako bi pomogli pobunjeničkim snagama u konačnom udaru na Gadafijev režim", rekao je zvaničnik NATO-a Si-en-enu.

Britanska štampa bila je još manje stidljiva u vezi sa objavljivanjem vannastavnih aktivnosti NATO-a u Libiji. U januaru 2012. Bi-bi-si je objavio "unutrašnju priču o britanskoj tajnoj misiji da pobedi Gadafija". Priča počinje hvalenjem kako "britanski napori da pomognu u rušenju pukovnika Gadafija nisu bili ograničeni samo na zračne udare nego i na kopno - vojnici specijalnih snaga su se mešali sa pobunjenicima. Ova je prethodno nesaopštena činjenica prikaz ključnog dela njihove uloge".

Dok NATO "štiti" libijske civile, kako bi Stoltenberg uopšte to znao? NATO se nikada nije ni zainteresovao za otkrivanje ko je poginuo u vazdušnim napadima. Do kraja svoje libijske kampanje, NATO je insistirao na tome da nije bilo "potvrđenih" slučajeva ubijanja civila od strane NATO-a. Razlog za to je bio vrlo jednostavan, kako je "Njujork tajms" objavio u decembru 2011. godine: "Savez je stvorio svoju definiciju za "potvrđeno" - Potvrđena je samo smrt koju je NATO sam istražio i dokazao. Ali zato što je NATO odbio da istražuje, žrtve po NATO definiciji su nula".

Stoltenberg je stvarno bio uznemiren zbog eksplozije u srbskom gradu koji je prethodno bombardovao NATO

Nakon eksplozije u februaru u gradu Kragujevcu gde je najmanje jedna osoba izgubila život u Vojsci Srbije, Stoltenberg je narodu Srbije poslao svoje najdublje i najiskrenije saučešće: "Žao mi je što čujem za eksplozije. Moje misli i duboko saosećanje su sa svim onima pogođenim eksplozijom i sa srbskim narodom", rekao je Stoltenberg..

"Kako srpske vlasti rade na utvrđivanju činjenica ove tragedije, želim da prenesem solidarnost NATO-a u ovom teškom vremenu. Srbija je komšija NATO-a i cenjeni partner", dodao je on.

Stoltenberg je zaboravio prilično opipljivu činjenicu da je NATO bombardovao Kragujevac 1999. godine. U izveštaju Bi-bi-sija od 24. marta 1999. godine primećeno je da su NATO napadi uključivali "udare i na fabriku oružja Zastava u Kragujevcu".

Nejasno je da li se NATO nikada izvinio za te serije eksplozija.

Stoltenberg najavljuje sastanak NATO-Rusija - ali zaboravlja da se konsultuje sa Moskvom

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bio je iznenađen kada je saznao da će prisustvovati sastanku sa Stoltenbergom - bez prethodne konsultacije.

U maju 2016. godine NATO je najavio da će održati zvanične razgovore sa Rusijom pre nego što NATO održi samit u Varšavi u julu. Međutim, Moskva nikada nije bila konsultovala za ni jedan takav sastanak.

„Zašto je, pobogu, to rekao? Savet NATO-a i Rusije je zasnovan na konsenzusu“, rekao je Lavrov koji je izrazio "zbunjenost" Moskve.

Stoltenberg kaže da NATO zadržava pravo da bombarduje bilo koga ko je osumnjičen za hakerske napade

Kao generalni sekretar, jedan od ključnih zadataka Stoltenberga je da opravda zašto članovi NATO-a trebaju potrošiti ogromne sume novca na američko oružje, a Jens naznačuje potencijalne razloge da se oružje kupi.

Hakeri bi mogli biti jedan od takvih razloga, rekao je nemačkom listu Bild u junu 2016. godine.

"Teški hakerski napadi bi se mogli klasifikovati kao slučaj za savez. Tada NATO može i mora reagovati ", rekao je Stoltenberg.

Oslanjajući se na neke od očiglednih i najneugodnijih implikacija ove politike, šta bi zapravo moglo da se desi ako bi nacija koja je pogrešno optužena za hakovanje američke elektroenergetske mreže bila bombardovana od strane NATO-a u znak odmazde.

Stoltenberg pokušava da peva

I na kraju: Video Stoltenberga kako peva "Mi smo svet" sa svojim prijateljima iz NATO-a.