Sećanje na pakao i heroizam Košara

16.03.2019. god.

Košare su postale legenda, srbski Termopili. Našim vojnicima, oficirima, podoficirima bilo je sveto viteštvo da na Košarama brane svoju otadžbinu, porodicu, svoju veru, ma koje vere bili, i mogu se uporediti s Cerom, zato što je tu sprečen neprijateljski pokušaj strategijskog iznenađenja. Košare se mogu uporediti s Kolubarom, jer nije bilo rezervnog položaja.

Ovo je na tribini „Košare – bitka koja traje”, održanoj u sali gradske kuće u Užicu, u organizaciji SPS-a i Socijalističke omladine Užica, kazao pukovnik Ljubinko Đurković, komandant odbrane Košara ratnog proleća 1999. godine, prenosi Politika

Govorili su i borac sa Košara Enes Suljević iz Prijepolja, kao i tadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, haški osuđenik.

Tribini su prisustvovali borci sa Košara, rodbina i prijatelji poginulih, general Ljubiša Diković, koji je tada bio komandant 37. motorizovane brigade VJ, i drugi.

– O tom paklu Košara koji smo preživeli, samo mi znamo, bog i niko više. Dali smo tu i mnoge živote, mnogi su ostali invalidi. Ja sam ostao bez noge tog 12. maja, kad je bio pakao kakav čovek ne može da zamisli, kad je NATO svim silama tukao po nama. To mi je bilo najteže, ali opet se kaže: „Glavu gore” – emotivno je kazivao Enes Suljević.

Na ovoj tribini Nikola Šainović je govorio o političkim prilikama u vreme devedesetih, o američkim pritiscima na Srbiju, neuspehu Rambujea i „izboru između katastrofe i kataklizme”.

– Ideja je bila da se upotrebi OVK kao pešadija sa NATO vazduhoplovstvom, o čemu svedoči knjiga Veslija Klarka napisana 2002. godine, gde on objašnjava strategiju vođenja modernog rata sa nula američkih gubitaka, ovi na terenu se ne računaju. Sukob počinje, a naša je vojska organizovana da onemogući tu ulogu OVK, njena glavna grupacija kod Suve Reke i Mališeva je u prvim danima blokirana i razbijena. Cilj OVK bio je da iznutra napadnu granicu, zajedno sa snagama OVK iz Albanije i albanskom vojskom, pod bombardovanjem NATO-a, da probiju granicu i sjure se s leđa na Vojsku Jugoslavije, potisnu vojsku i narod, pa nam uz dejstva avijacije nanesu težak poraz – rekao je Šainović i ocenio da i danas imamo kontinuitet ciljeva iste sile:

– Promenio se odnos snaga u svetu. Danas se svet razlikuje za jednog Putina, mislim da takva upotreba sile više nije moguća. A rešenje je u suočavanju sa istinom i u hrabrosti pregovaranja. Ako iz naše ondašnje pozicije može da se izvuče neka pouka, to je da se mora otvoreno i hrabro pregovarati, koliko god da je teška situacija.

Branko Pejović, Politika