Srbija i Rusija nisu pozvane na obeležavanje početka Drugog svetskog rata

30.08.2019. god.

U Varšavi se 1. septembra obeležava 80 godina od početka Drugog svetskog rata. Iz kancelarije poljskog predsednika saopštavaju da je odlučio da pozove države Evropske unije, NATO-a i Istočnog partnerstva, Azerbejdžan, Jermeniju, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu. Nije pozvana Rusija, a poziv nije stigao ni do Andrićevog venca. Istoričari i diplomate saglasni su u oceni da je Srbija izostavljena iz političkih razloga, bez obzira na njenu istorijsku ulogu.

Dva dana ostala su do obležavanja osam decenija od početka Drugog svetskog rata, a srbski predsednik, po svim prilikama, neće mu prisustvovati.

"Interesantno je da oni koji su najviše stradali nisu dobili poziv. I mi među najstradalnijim, proporcionalno broju stanovnika, nesumnjivo u prvih četiri ili pet nacija na svetu sa pobedničke strane. Potpuni revizionizam istorije u poslednje vreme, to je nešto što se dešava, i tome ćemo morati istinom i činjenicama da se suprostavimo", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prenosi RTS

Kada su pisali pozivnice, smatra se, domaćini su više razmišljali o sadašnjosti nego o istoriji.

"Činjenica je da ustanak počinje na teritoriji Srbije već tokom proleća 1941. godine, da su jugoslovenski i partizanski pokreti po svojoj etničkoj pripadnosti Srbi sa teritorije čitave Jugoslavije, tu nema nikave dileme istorijskih činjenica", rekao je za RTS istoričar Dejan Ristić.

Diplomata Zoran Milivojević smatra da je isključivanje Srbije iz obeležavanja početka Drugog svetskog rata rezultat čisto političke odluke.

"To je potpuno jasno iz obrazloženja kabineta predsednika Dude, a i njihovih diplomata, time što podvlače da su pozvali samo aktuelne prijatelje i partnere", navodi Milivojević.

I ne samo to. Za diplomate izostanku poziva doprinelo je i opredeljenje Srbije da bude vojno neutralna. Milivojević je dodao da skup ima dva cilja.

"Prvi cilj je da se potvrdi i dodatno ojača monolitnost atlanske zajednice i pre svega NATO-a i drugi cilj, koji proizlazi iz pozivanja zemalja istočnog partnerstva. Istočno partnerstvo je stavljeno u drugi plan otvaranjem ukrajinske krize. To je jedan od pravaca budućeg proširenja EU. Ovog trenutka taj prostor je tampon zona prema Rusiji", istakao je Milivojević.

U drugom planu, Srbija je, prema tumačenjima mnogih, bila i na obeležavanju stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu 11. novembra prošle godine u Francuskoj.

Izvor
foto: © RIA Novosti / Evgeniй Haldeй/ vostok.rs

Komentara (1) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Makron poziva na „izolaciju“ Irana

Francuski predsednik osudio je napad Teherana na Izrael i pozvao na jačanje sankcija

RT: Ukrajina se muči u Donbasu – Zelenski

Predsednik je za pogoršanje situacije okrivio nedostatak vojne pomoći sa Zapada

Rusija pobeđuje i zahteva pravdu za Srbe – Kršljanin

Uprkos ogromnoj vojnoj pomoći čitavog Zapada, već je svima jasno da je pobeda Rusije na ukrajinskom frontu neminovna i da će uslediti uskoro. I upravo je to i vreme...

Iranski udari na Izrael predstavljaju „prelivanje“ sukoba u Gazi – Kina

\"Plamen\" izraelskog rata sa Hamasom preti da zahvati ceo Bliski istok, izjavio je ambasador Pekinga u UN

Hrvatska policija presrela vozilo Đorđa Milićevića, zabranjen mu ulazak u Jasenovac

Ministru u Vladi Srbije zaduženom za odnose sa dijasporom Đorđu Milićeviću danas je zabranjeno da zapali sveću i položi cveće na spomenik žrtvama ustaškog logora Jasenovac. Rekli su mi...

O situaciji na jugu Sirije

Potencijalni odgovor Izraela na iranski napad nije ograničen samo na udare protiv proiranskih snaga u Siriji – Izraelci bi mogli da doprinesu destabilizaciji juga zemlje, posebno provincije Es-Suvajda.

Ostale novosti iz rubrike »