Donor iz Kragujevca spasao četiri života

13.01.2020. god.

Pacijenti koji su u Kliničkom centru Srbije dobili novo srce, jetru i bubrege, dobro se osećaju.

Zahvaljujući donoru iz Kragujevca, čiji se život ugasio zbog cerebrovaskularne bolesti, ovih dana je produžen život četvoro teško bolesnih pacijenata. Njima su u Kliničkom centru Srbije urađene transplantacije srca, bubrega i jetre. Kako su za „Politiku” potvrdili u ovoj ustanovi, svi pacijenti se osećaju dobro i u stabilnom su zdravstvenom stanju. Novu jetru dobila je tridesetpetogodišnja M. M. iz Niša, dok je srce presađeno petnaestogodišnjem V. V.

– Zadovoljni smo jer je transplantacija srca dobro prošla, kao i postoperativni tok. Pacijent je imao težak oblik kardiomiopatije i velike aritmije srca i lečen je na Institutu za majku i dete. Imao je čak ugrađen i defibrilator. Srećni smo da se pojavio donor i da je dečaku produžen život. U decembru smo uradili još jednu transplantaciju srca dvadesetsedmogodišnjem pacijentu, koji se dobro oseća i planiramo da ga za nekoliko nedelja otpustimo iz bolnice – istakao je za naš list profesor dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS-a.

Profesor dr Predrag Sazdanović, direktor Kliničkog centra Kragujevac, kaže da su zahvalni porodici donora koja je dala saglasnost da se organi njihovog rođaka iskoriste za transplantacije, budući da se našao u stanju moždane smrti, kada više nema povratka.

– Moždana smrt je nastala zbog cerebrovaskularne bolesti. Naš tim lekara u takvoj situaciji traži pristanak porodice, a zatim poziva doktore iz Beograda da dođu radi eksplantacije, odnosno uzimanja organa za transplantaciju, koji se nose u ustanove gde se obavlja takva vrsta intervencija. Plan je da naši lekari u narednom periodu počnu da asistiraju beogradskim lekarima i da se obuče za proces uzimanja organa, u početku bubrega – dodao je dr Sazdanović.

Uprkos svim naporima lekara, broj transplantacija u Srbiji i dalje nije na zadovoljavajućem nivou. Podsećanja radi, pre dve godine usvojen je Zakon o presađivanju organa, koji predviđa da je svaki punoletni stanovnik potencijalni donor organa, ali ni to nije bilo dovoljno. Na milion stanovnika u Srbiji imamo svega tri donora, a na novi organ čeka više od hiljadu pacijenata. Mnogi i ne dočekaju trenutak kada će ih bolnice pozvati i reći da postoji potencijalni donor. A da bi liste čekanja na intervencije nestale, potrebno je da naša zemlja ima barem 10 donora na milion stanovnika…

Lekari ističu da doniranjem organa svako potencijalno može da spasi sedam života, a statistika kaže da je šansa da nekome zatreba organ 20 puta veća od mogućnosti da bude donor organa. Transplantacija organa se obavlja u pet centara: u Kliničkom centru Srbije (bubreg, jetra i srce), Kliničkom centru Vojvodine (bubreg i jetra), Kliničkom centru Niš (bubreg), Vojnomedicinskoj akademiji (bubreg i jetra) i Univerzitetskoj dečjoj klinici (bubreg). Tipizacija tkiva se obavlja u dve akreditovane referentne laboratorije, u Institutu za transfuziju Srbije i Zavodu za transfuziju u Novom Sadu.

Danijela Davidov-Kesar, Politika