Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije - 05.10.
06.10.2020. god.
Pregled dešavanja na ratištu u Nagorno Karabahu za 05.10.
Mapa spornog regiona Nagorno-Karabaha
Žestoko granatiranje glavnog grada Nagorno Karabaha - Stepanakerta - Četvoro civila je poginulo, a 10 je ranjeno u Stepanakertu, prestonici Nagorno-Karabaha kao posledica neprijateljske vatre, rekao je ombudsman Artak Beglarjan.
Prema njegovim rečima to možda nije konačan broj.
Na Stepanakert je izvedeno više artiljerijskih i raketnih napada.
Stanovništvo je u skloništima, do je isključena struja, a telefonske linije u prekidu. Zamenik premijera Jermenije Tigran Avinjan izjavio je da je Stepanakert ponovo izložen raketiranju.
„Imamo osnovane razloge da sumnjamo da se Alijev u sopstvenoj zemlji nalazi u informativnoj blokadi“ - Ministarstvo odbrane Jermenije smatra da se predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev nalazi u informativnoj blokadi i da mu se prenose informacije koje ne odgovaraju stvarnosti.
„Imamo osnovane razloge da sumnjamo da se Alijev u sopstvenoj zemlji nalazi u informativnoj blokadi. Vrhovni komandant ne raspolaže informacijama, prenose mu informacije koje ne odgovaraju stvarnosti, tj. postoji problem sa strateškom komandom“, napisao je predstavnik Ministarstva Arcrun Ovanisjan na Fejsbuku.
Prema njegovim rečima, Alijev iznosi podatke o toku borbenih dejstava koji nisu u skladu sa realnošću i koji se „lako mogu opovrgnuti video materijalima“.
Alijev je ranije saopštio da je azerbejdžanska vojska stavila pod svoju kontrolu grad Džabrail i čitav niz sela u toj oblasti Nagorno-Karabaha.
Pregled političkih i drugih vesti za 05.10.
Lukašenko i Sarkisjan razgovarali o situaciji u Nagorno-Karabahu - Predsednik Jermenije Armen Sarkisjan pozvao je beloruskog kolegu Aleksandra Lukašenka kako bi ga detaljno obavestio o situaciji u Nagorno-Karabahu posle eskalacije sukoba. Lukašenko je u razgovoru demantovao informacije da je Minsk u poslednjih šest meseci imao vojne isporuke za Azerbejdžan.
„Predsednici su razmotrili socijalno-ekonomsku i političku situaciju u Belorusiji i Jermeniji. Armen Sarkisjan je podrobno informisao beloruskog lidera o situaciji u Nagorno-Karabahu“, prenela je beloruska Belta.
Predsednik Jermenije je tokom razgovora pokrenuo i pitanje koje forsiraju neki resursi o navodnim nedavnim vojnim isporukama iz Belorusije u Azerbejdžan.
„U razgovoru je jasno odgovoreno na fejk informaciju – u poslednjih pola godine nije bilo nikakvih vojnih isporuka ni Azerbejdžanu ni Jermeniji“, navodi se u saopštenju iz Minska.
Lavrov razgovorao s Mnacakanjanom o situaciji u Nagorno-Karabahu -Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov razmotrio je u telefonskom razgovoru s jermenskim kolegom Zograbom Mnacakanjanom situaciju u Nagorno-Karabahu pri čemu je istaknuta neophodnost što hitnijeg prekida vatre.
„U centru pažnje bila su pitanja u vezi sa pronalaženjem puta za izlaz iz situacije koja trenutno postoji u regionu Nagorno-Karabaha“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ruska strana izrazila je zabrinutost zbog sve većeg broja žrtava među civilima.
„Ukazano je na neophodnost što hitnijeg prekida vatre a potvrđena je spremnost da se pomogne stranama da proces rešavanja ovog pitanja vrate u političko-diplomatski kolosek pod pokroviteljstvom Minske grupe OEBS u skladu sa zajedničkom izjavom predsednika Rusije, SAD i Francuske“, zaključuje se u saopštenju.
„Azerbejdžan spreman da obustavi borbena dejstva ako Jermenija predloži povlačenje snaga iz Nagorno-Karabaha“ -Azerbejdžan je spreman da obustavi borbena dejstva u Nagorno-Karabahu ako Jermenija predloži povlačenje snaga iz Nagorno-Karabaha, pri čemu bi to trebalo da bude potkrepljeno preciznim vremenskim okvirom i konkretnim akcijama, rekao je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.
„Naš uslov za prekid vatre je da Jermenija predloži agendu povlačenja vojske sa okupiranih azerbejdžanskih teritorija u Nagorno-Karabahu i pri tome da to ne budu samo reči već da se ispuni i na delu – u kojem tačno vreme i sa kojih teritorija“, rekao je Alijev u intervjuu za TV „Al Arabija“.
Prema njegovim rečima, rešenje konflikta sa Jermenijom treba tražiti kroz dijalog, ali mora da postoji neka osnova za te pregovore.
„Slažemo se sa gledištem da problem sa Jermenijom treba da se rešava putem dijaloga, ali za to treba da postoji neka osnova. Jermenski premijer treba da kaže da je privržen ranijim sporazumima u kojima se priznaje da su teritorije u Nagorno-Karabahu okupirane azerbejdžanske teritorije“, naveo je on.
Takođe, da bi Baku obustavio oružana dejstva neophodno je i izvinjenje jermenskog premijera koji je, kako je naveo, „okupirane azerbejdžanske teritorije nazvao jermenskim“.
On je dodao da će Baku "pokušati da obnovi normalne odnose sa jermenskim narodom posle oslobođenja svojih teritorija u Nagorno-Karabahu".
"To neće biti lako."
Azerbejdžanski predsednik smatra da je jermenski premijer "odgovoran za krah napora Minske grupe za uspostavljanje mira u regionu".
„Minska grupa je dugo vodila pregovore u cilju uspostavljanja mira, 28 godina smo vodili pregovore, za vreme dvojice predsednika Jermenije, preduzimali korake, možda i male, radili na rešenjima, i pre dve godine na vlast u Jermeniji je došao čovek bez iskustva u politici, koji ne razume geopolitiku i precrtao te napore“, rekao je Alijev.
„Ako međunarodna zajednica ne bude pravilno procenila geopolitički značaj situacije onda Evropa može da očekuje Tursku pored Beča“ -Jermenski premijer Nikol Pašinjan upozorava da Evropa, ako geopolitički značaj situacije u Nagorno-Karabahu ne bude ispravno procenjen, može da očekuje Tursku pored Beča.
„Očekujem jasnu poziciju. Ako međunarodna zajednica ne bude pravilno procenila geopolitički značaj te situacije onda Evropa može da očekuje Tursku pored Beča“, rekao je Pašinjan u intervjuu za nemački „Bild“.
To je, prema njegovim rečima, povezano sa imperijalističkom politikom Ankare.
Kako kaže, Nagorno-Karabah i Jermenija su sada „linija fronta civilizacije“.
„Problem je u tome što su Jermeni na južnom Kavkazu poslednja prepreka za ekspanziju Turske na sever, jugo-istok i istok. Imperijalistička politika Turske prevazilazi južni Kavkaz. Pogledajmo akcije Turske u Sredozemlju, Libiji, na Bliskom istoku, u Iraku i Siriji“, dodao je premijer Jermenije.
Prema njegovim rečima, sadašnja eskalacija u Nagorno-Karabahu ima međunarodni značaj iz tri razloga.
„Prvo zbog toga što, kao što sam već rekao, Turska vrbuje i prebacuje teroriste iz Sirije kako bi učestvovali u borbama protiv Nagorno-Karabaha i Jermenije. Drugo, u taj proces je uvučena turska vojska. To pokazuje imperijalistički karakter politike Turske čije su akcije usmerene na obnavljanje ‘Turskog carstva’ “, rekao je Pašinjan.
Uveren je da angažovanje Ankare u konfliktu u Nagornom-Karabahu svedoči o nameri Turske da nastavi genocid nad jermenskim stanovništvom.
„... smatram da se posle 100 godina Turska vratila u region južnog Kavkaza da bi nastavila genocid nad Jermenima“, rekao je Pašinjan.
Merkelova pozvala na prekind borbenih dejstva i obnovi pregovora u Nagorno Karabahu -Nemački kancelar Angela Merkel razgovarala je telefonom sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom i tom prilikom u potpunosti podržala zajedničku izjavu kopredsedavajućih Minskom grupom OEBS-a (Rusije, SAD i Francuske) datu 1. oktobra, saopštila je predstavnica nemačke vlade Ulrike Demer.
Merkelova je sa Pašinjanom razgovarala o eskalaciji sukoba u Nagorno-Karabahu i izrazila zabrinutost zbog aktuelnih sukoba i povećanja broja žrtava. Naglasila je da strane moraju momentalno da prekinu borbena dejstva i obnove pregovore.
„Žalimo poginule i izražavamo saučešće porodicama ubijenih i ranjenih. Pozivamo na momentalni prekid borbenih dejstava između oružanih snaga uključenih strana. Takođe pozivamo lidere Jermenije i Azerbejdžana da odmah preuzmu na sebe obaveze da dobrosavesno i bez postavljanja preduslova obnove pregovore o regulisanju uz saradnju kopredsedavajućih Minskom grupom OEBS-a“, navedeno je u saopštenju.
Pored toga, Merkelova se takođe založila za usaglašavanje humanitarne pauze između sukobljenih strana radi uklanjanja tela poginulih vojnika iz zone borbenih dejstava. Taj predlog su ranije izneli kopredsedavajući Minskom grupom OEBS-a.
