RT: Zapadno oružje bi moglo pomoći Ukrajini da istera ruske trupe iz Donbasa - Stoltenberg

19.06.2022. god.

Sukob između Ukrajine i Rusije mogao bi da traje godinama, rekao je generalni sekretar NATO-a

NATO je spreman da proglasi Moskvu „pretnjom našoj bezbednosti“, a ne „partnerom“ u svom novom konceptu strategije, rekao je šef vojnog bloka Jens Stoltenberg za nemački tabloid "Bild". NATO će takođe nastaviti da naoružava Ukrajinu, godinama ako bude potrebno, u nadi da će joj omogućiti da istera ruske trupe iz Donbasa, dodao je on.

Članice vojnog bloka moraju se pripremiti za mogućnost da sukob Moskve i Kijeva potraje godinama, rekao je Stoltenberg i dodao da Zapad ne treba da prestane da naoružava Ukrajinu, „čak i ako cena bude visoka, ne samo zbog vojne podrške, već i zbog rastućih cena energije i hrane“. Stoltenberg je izrazio nadu da će moderno oružje koje isporučuje Zapad „povećati verovatnoću” da Ukrajina "odbije Putinove trupe iz Donbasa”.

On je takođe upozorio da se stvari ne mogu jednostavno vratiti u normalu. Ako ruski predsednik Vladimir Putin „nauči iz ovog rata da jednostavno može da nastavi kao što je uradio posle rata protiv Gruzije 2008. godine“, i nakon što se Krim ponovo pridružio Rusiji 2014. godine, „onda ćemo platiti mnogo veću cenu“, upozorio je generalni sekretar.

Rusija je 2008. vodila kratki rat sa Gruzijom, nakon što je Tbilisi granatirao Južnu Osetiju i ubio pripadnike ruskih mirovnih snaga.

Stoltenberg je, međutim, još jednom potvrdio da blok neće slati trupe u Ukrajinu i da će se fokusirati samo na jačanje sopstvene odbrane. On je takođe upozorio na rizike od nuklearnog sukoba, rekavši da se „nuklearni rat ne može dobiti i nikada se ne sme voditi“, kritikujući Moskvu zbog, kako je nazvao, „opasnog i neodgovornog“ nuklearnog „zveckanja sabljama“.

Intervju je usledio nekoliko dana nakon što su nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, italijanski premijer Mario Dragi i rumunski predsednik Klaus Johanis posetili Kijev. Lideri EU obećali su veću podršku Ukrajini, uključujući isporuke oružja, kao i podršku kandidaturi Kijeva za EU.

Posle posete, međutim, Šolc je pozvao na nastavak dijaloga sa Rusijom, dok je Makron rekao da ne isključuje posetu Moskvi i razgovor sa Putinom ako se ispune određeni uslovi.

Britanski premijer Boris Džonson je takođe bio u iznenadnoj poseti Kijevu ove nedelje, nudeći ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom veliki program obuke za ukrajinske snage, sa potencijalom za obuku do 10.000 vojnika svakih 120 dana.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Global Look Press / Vladimir Tarasov / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

„Nema“ dogovora između Moskve i Kijeva – London

„Jednostavno nećemo dozvoliti da se to desi“, izjavio je Grant Čaps, govoreći o bilo kakvim ustupcima Rusiji.

Hronika specijalne vojne operacije za 14.05.2024.

Na Slobožanskom pravcu u Volčansku, Oružane snage Rusije su uspele da uspostave kontrolu nad severnim delom grada, zauzevši teritoriju Liceja broj 1 i Dečijeg vrtića broj 6. Na istočnom...

NATO agresija, NATO tribunal i NATO Srebrenica vode NATO u poraz

Postoji (li) nada da će u Ujedinjenim nacijama, uz zajedničke i koordinirane napore Srbije, Rusije i Kine, svetska većina stati na stranu Srbije i sprečiti usvajanje rezolucije o Srebrenici...