SMRT FAŠIZMU I KOMUNIZMU - SLOBODA NARODU!

10.10.2007. god.

Događaji u Novom Sadu mogu se objasniti već na nivou parola.

Decenijama, generacije su odgajane na komunističkoj paroli - Smrt fašizmu, sloboda narodu. Ta parola najviše se čula i zato ona još uvek, toliko godina posle pada Berlinskog zida i formalnog sloma komunizma, ima mnogo pristalica.

U pozadini, dakle dosta manje, čula se i obratna parola: Smrt komunizmu. Doduše, bez onog ''sloboda narodu''. To je jedan od dokaza da su komunisti veći demagozi od fašista (nacista). Tj. ni kod jednih ni kod drugih nema slobode naroda (slobode govora, mišljenja, štampe, izbora, udruživanja, itd), ali samo prvi uvek se kunu u slobodu (nepostojeću, naravno).

Naša javnost danas gotovo i ne zna za treću parolu, jednu od popularnijih u vreme Drugog svetskog rata (kada su i prethodne dve maksimalno eksploatisane). To je parola Četničkog pokreta đenerala Draže: Smrt fašizmu i komunizmu, sloboda narodu.

Dakle, jasno je da ni u fašizmu, ni u komunizmu, nema slobode naroda, ma kako ona bila shvaćena. Za slobodu se borila samo jedina legalna vojna formacija na teritoriji okupirane kraljevine - četnici.

Kako je došlo do toga da čak i danas komunističke i nacističke parole nadjačavaju demokrtsku srpsku parolu: Smrt fašizmu i komunizmu, sloboda narodu?

Teško pitanje. Uglavnom, sigurno je da mnogo krivice ima u školskom sistemu. To je jedna od retkih stavki sa kojom se mogu složiti sa (neo)komunistima. Zaista se, u udžbenicima, krajnje relativizuju Ljotić i Nedić. Đacima se sugeriše da su i oni pozitivni, čak da su ''treća srpska vojska'' (pored komunista i četnika).
Dakle, potrebno je realno prikazati tu marginalnu struju iz Drugog svetskog rata i kao društvo učiniti potrebne mere da se ekstremizmi ove vrste drže pod kontrolom.

Ono što (neo)komunisti naravno nikada neće reći, to je da isto treba učiniti i sa njima, tj. sa (neo)komunističkim ekstremizmom. I tu treba poći od udžbenika. Na žalost, naša deca danas uče da su i komunisti (partizani) bili pozitivni. Čak ih i zavidan broj političara naziva ''srpskom vojskom'' (apsurdna teorija o dve srpske vojske, jedna desna, jedna leva). A skoro svi na političkoj sceni smatraju kao svoj uspeh izjednačavanje jedne i jedine srpske vojske sa komunističkim paravojnim formacijama.
Sve to daje plodno tle za očuvanje i oživljavanje (neo)komunističkih ekstremnih poktreta, još više nego (neo)fašističkih. Zato ih više i ima.

U principu, daleko smo od realnog pogleda na svet: da je komunizam gora opcija od fašizma i nacizma, prosto zato što su komunisti - Mao Ce Tung, Staljin, Crveni kmeri, Tito i ostali - ubili mnogo više ljudi nego nacisti i fašisti. A to mora postati glavni kriterijum za pravljenje lestvice zla. Tim pre jer je komunizam na toj lestvici iznad nacizma i fašizma i po drugim kriterijumima. Na primer po masovnosti. Daleko više ima (neo)komunista, nego (neo)nacista, (neo)komunisti su raspoređeni po mnogim državnim ustanovama, dok su (neo)nacisti na margini, itd.

Pošto (neo)komunisti u državnim ustanovama, pripadnici raznih navodno demokratskih stranaka, neće i ne mogu postaviti stvari kako treba, to ćemo svakako i ubuduće gledati apsurdne situacije, poput ove od juče.