Ledeno doba: nazad u 18. vek?

Novo ledeno doba umesto globalnog zagrevanja: novi scenario „male apokalipse“ izneo je naučnik iz ruske Pulkovske opservatorije. Habibulo Abdusamatov uveren je da Zemlju u skorije vreme uopšte ne čeka vrućina, već ekstremni mraz. Uzrok, po mišljenju astronoma, jeste smanjenje solarne aktivnosti: slične periode planeta je već preživljavala, poslednji put od sredine 17. i početkom 18. veka.

Zamrznute Temza, Sena i Rajna, ruski prostori pkrekriveni ledom i metarskim slojem snega. Posle ekstremne hladnoće minule zime ovakvu sliku čak ne želimo da zamislimo. Ali Abdusamatov je uvren da upravo za to čovečanstvo treba da se prirpema. Njegova prognoza je zasnovana na posmatranjima Sunčeve aktivnsoti. Naučnici ističu 200-godišnje i kraće – 11-godišnje cikluse u životu naše zvezde. Sada, po šemi Abdusamatova, u toku je smanjenje aktivnsoti u okviru novog dvovekovnog perioda: znači, Zemlja je dobiti manje energije, a u kosmos će poslati više. Za sada atmosferu greje toplota koju je akumuliralo Svetsko more. Ali već od 2014. godine, uveren je naučnik, čovečanstvo će osetiti pad temperature, a svoj vrhunac zahlađenje će dostići do 2055. Sa ogradom: plus-minus 11 godina. Ipak za sada pretpostavke Abdusamatova ne nailaze na podršku njegovi kolega.

Komentar zamenika direktora Pulkovske astronomske opservatorije Jurija Nagovicina.

To je jedan od najsloženijih zadataka u nauci. I ovde izlazi čovek koji se pre toga nije bavio klimom, i počinje da govori. Podvlačim, ova teorija uopšte nije zvanični stav Pulkovske observatorije ili Komisije za istraživanje klimatskih promena Sankt-Peterburškog naučnog centra.

Zaista, predviđanje klimatskih promena samo po sebi složen je zadatak. Nisu uvek prognoze opravdane: tim pre kada u njihovoj osnovi leži još manje proučena pojava: solarna akstivnost, podvlači ekspert za klimatologiju Geografskog instituta RAN Jurij Šmakin.

U stvari niko ne zna odgovor – ali za sada ne vidimo nikakve znake zahlađenja. U toku je zagrevanje, prilično stabilno. Ponašanje Sunca ne možemo da prognoziramo. Evo interesantne stvari: tokom vekova bio je poznat 11-godišnji ciklus sularne aktivnosti. Tako ovaj ciklus je tekao, a 2007. se zaustavio. Tačnije 2007. je bio minimum sunčeve aktivnsoti, posle toga ona je trebalo da raste u novom 11-godišnjem ciklusu – a on nije nastupio. Zašto, niko ne zna.

Između ostalog Abdusamatov na primedbe kolega ima spreman odgovor: sve genijalne teorije prvo je odbacivala naučna zajednica. I naučnik uporno preporučuje svima – posebno stanovnicima severnih zemalja – pravite rezerve ogreva.