Ruske valjenke

U današnjoj emisiji o tome šta se uobičajeno povezuje sa Rusijom, tačnije sa njenim imidžom, govorićemo o valjenkama – toplim čizmama od valjane ovčije vune. Ako je verovati enciklopediji, valjenke se nose za hodanje po suvom snegu, često se podšivaju kožom; u istom cilju, radi zaštite od vode, koriste se gumene kaljače. Po jednoj od verzija predak ruskih valjenki su bile čizme od valjane vune stepskih nomada.

Govori direktor muzeja Ruske valjenke Elvira Garajeva.

Valjenki u onom obliku kakav znamo sada, tačnije bez i jednog šava, pojavile su se krajem 18. veka. To se desilo u Nižegorodskoj guberniji. Tamo je bila koncentrisana upravo idnustrija valjane vune i majstori su uspeli da naprave upravo takvu čizmu iz jednog parčeta. Valjenke bez šava su jedinstvene. Drugi narodi takođe šiju sebi obuću od valjane vune, ali upravo šiju od komada materijala. Mongoli šiju sebi valjenke od vune. Finci takođe prave nešto što na njih liči, ali takođe šiju. Tačnije, oni nisu posedovali tehnologiju valjanja u komadu. Možda oni jednostavno nisu hteli, zato što je to vrlo teško. Mnogo je teže nego sašiti. A naše valjenke bez šava nisu tako stare. Ali pošto se majstorstvo prenosi iz ruke u ruku od majstora njegovom učeniku, u celini, ne menja se ni proces proizvodnje, ni spoljni izgled čizama. Druga je stvar što oni koji prave valjenke imaju mogućnost nekih varijacija, ali sasvim malih. Ove varijacije se određuju u većoj meri stepenom đona. Tačnije, na primer u muzeju Ruske valjenke u Moskvi postoje valjenek s kraja 19. veka i ljudi kada ih gledaju kažu: O, one imaju štiklu! Ali u stvari to nije štikla, to je aluzija na štiklu koja se postiže đonom. Od forme đona na koji se na kraju procesa navlači valjenka, na kojoj se suši, mnogo toga zavisi. Prsti mogu da budu oštri ili obli. Može da bude označena nakakva peta, koja čak kod nekog izaziva asocijaciju sa štiklom, ili glatka peta. A u celini valjenke se ne menjaju. Pri tome, pošto nemaju šav, one su tople. Zaista, još ništa toplije od njih nije smišljeno. Vuna poseduje i lekovita svojstva. U sastavu ovčije vune postoji životinjski vosak, lanolin, tako da valjenke, ako se nose na bosu nogu, olakšavaju bolove zglobova i reumatizam. Nekoliko sati dnevno nositi valjenke na bosu nogu – a ima skraćenih kućnih varijanti – korisno je i komforno. Uz to, valjenke se mogu koristiti u početnim fazama prehlade kao suva obloga. Zagrejati noge, spavati u valjenkama – čitav organizam se dobro i ravnomerno zagreva i dolazi u normu. Za vreme Velikog otadžbinskog rata ove čizme ne samo da su spasavale od hladnoće, već zato što su vrlo hidroskopne, štitile su od vlage kada su vojnici partizani prolazili preko močvara zimi. Tačnije, to je bio prosto spas – noge su ostajale u normalnom stanju. Vuna može da upije oko 80% vlage. Opet za vreme Velikog otadžbinskog rata valjenke su zadržavale gelere. Svake godine, posebno poslednjih 5 godina, talas interesa za ovu obuću raste. Valjenke ne samo da vrlo brzo kupuju od proizvođača. Ima oni koji je stižu da izvrše narudžbine. Uz to, valjenke su popularni art-objekat. Složićete se, valjenke su tako lakonične. Sa tim je vezana izreka: Prost kao valjenka. Ali napraviti je vrlo je teško. Forma je zaista prosta, a sama po sebi vuna vrlo je povoljan materijal za rad, tačnije ono što sada dizajneri prave od nje pravo je čudo. Vez, oslikavanje: sve to je tako lepo. Zaista, remek-delo, neverovatno. Ljudi toliko truda ulažu, prosto iznenađujuće.

Završavajući razgovor o valjenkama treba reći da se nove valjenke ne dele na levu i desnu, što samo podvlači jednostavnost i narodnost...