Predstavnik za ljudska prava MIP RF: prava Srba na Kosovu se i dalje

Predstavnik za ljudska prava MIP Rusije Konstantin Dolgov prošle nedelje boravio je u Srbiji. U okviru radne posete ruski diplomata je posetio pokrajinu Kosovo i održao u Beogradu radnu konsultaciju o kosovskom pitanju. Takođe su održani susreti sa visokim državnim poslenicima i sveštenicima Srbije. Između ostalog, sa ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem, patrijarhom Srbskim Irinejom, predstavnicima regionalne samouprave i Asocijacijom porodica nestalih lica. O rezultatima radne posete Konstantin Dolgov je govorio u našem telefonskom intervjuu.

Osnovni cilj bilo je upoznavanje sa situacijom u sferi ljudskih prava i vladavine prava u južnoj srbskoj pokrajini, govori Kostantin Dolgov. Situacija, treba reći, vrlo je složena. Dobio sam mnogobrojna svedočanstva o tome da prava nacionalnih manjina na Kosovu, a što je najvažnije Srba, nastavljaju grubo da se krše. I dalje je aktuelan problem povratka prinudno raseljenih lica. Skoro četvrt miliona njih i dalje se nalazi na teritoriji Centralne Srbije. Sa tačke gledišta normi međunarodnog prava to je sasvim nedopustiva situacija. U pokrajinu od četvrt miliona raseljenih lica za 12 godina za stalno se vratilo samo oko pet hiljada. Evo konkretnog primera koji svedoči o tome kako polako napreduje proces povratka. Stvaranje uslova za ovaj proces jedan je od glavnih zadataka mandata međunarodne misije: UN; OEBS-a i EU. Za sada, nažalost, ne vidimo adekvatne napore. I ovo pitanje po nama ne nailazi na dužnu pažnju od strane kompetentnih međunarodnih institucija. Sastajao sam se sa predstavnicima međunarodnih misija u Prištini i pozvao ih između ostalog da podstiču albansko stranoništvo Kosova na realno osiguranje zakonitih prava i interesa etničkih manjina i da poštuju svoje zadatke nepristrasno, na osnovu rezolucije 1244 SB UN, a ne u interesima jedne etničke grupe. Kao odgovor čuo sam uveravanja da će oni i dalje činiti sve što od njih zavisi. Da vidimo šta će biti dalje. U svakom slučaju, za sada mi imamo za njih sasvim osnovane primedbe.

Jednu od svojih poseta Kosovu Konstantin Dolgov je posebno zapamtio.

Posetio sam jednu od najpoznatijih enklava Kosova, Gračanicu, boravio u manastiru gde sam razgovarao sa njegovim igumanom. Ovde sam čuo kako se uskraćuju prava pravoslavnih sveštenika i vernika od strane kosovskih Albanaca, između ostalog i imovinska prava. Krajnje je teška situacija i u drugim enklavama. Oni principi koji su bili propisani još 2000. godine, prema kojima je Kosovo trebalo da bude multietničko i demokratsko, a njegov status je trebalo da se određuje putem pregovora i uz poštovanje teritorijalne celovitosti, do danas nisu ispunjeni.

Navešću samo jedan primer: od 2000. godine do danas je uništeno preko 150 pravoslavnih crkava. Drugi primer: izdato je skoro 18 000 izjava o kompenzaciji za imovinu koju su oteli kosovski Albanci. Faktički ni jedna do danas nije razmotrena. Postoje i svedočenja o zločinima protiv drugih etničkih zajednica Kosova: Roma, Bošnjaka i nekih drugih. Tačnije, vrši se aktivno kretanje u stranu formiranja monoetničkog albanskog društva na Kosovu. To, još jednom želim da podvučem, protivreči ne samo svim postojećim međunarodnim konvencijama i sporazumima, već i rezoluciji 1244 SB UN, koja je obavezna za sve zemlje. Recimo, za 12 godina od četvrt miliona raseljenih lica u pokrajinu se za stalno vratilo samo 5000.

Što se tiče konsultacija u Beogradu, nastavlja, gospodin Dolgov, one su imale radni karakter, i zato nikava konkretna rešenja nismo preduzimali. Očigledno da glavno rešenje tek predstoji. U svakom slučaju, dobio sam informaciju o nepovoljnoj situaciji u sferi poštovanja ljudskih prava na Kosovu. I naše ministarstvo će uzimati u obzir ovu situaciju u svom praktičnom radu, oslanjajući se na rezoluciju 1244.

Bio je intervju sa predstavnikom za ljudska prava MIP RF Konstantinom Dolgovom o radnoj poseti Beogradu i Kosovu.