Povoljni krediti, duži rok otplate

BANJALUKA - Investiciono-razvojna banka RS će tokom 2008. posredstvom komercijalnih banaka plasirati kredite za šest grana - poljoprivredu, mikrobiznis, start-ap preduzeća, stambene i kredite za opštine - najavljuje direktor IRB RS Jasminko Jotić.

On kaže da bi, sudeći po najavama ministra finansija RS Aleksandra Džombića, Vlada tokom januara trebalo da usvoji pravilnike o svim kreditnim linijama. Vlada treba da utvrdi i kriterijume kreditiranja koji će, navodi Jotić, biti stimulativni, a sigurno je i da će kamatne stope biti niže od onih koje građani i preduzetnici plaćaju komercijalnim bankama.
„Vladi RS smo predložili stimulativnije stambene kredite koji se plasiraju iz Fonda stanovanja. Umesto sadašnjih 30.000 KM, predložili smo da se maksimalno odobrava 100.000 KM na 20 godina. Činjenica je da se u Banjaluci za 30.000 KM može trenutno kupiti garaža“, ističe direktor IRB RS.
On objašnjava da će IRB, nakon što Vlada usvoji pravilnike o kreditima, uputiti javni poziv za banke i mikrokreditne organizacije koji će distribuisati novac i snositi rizik.
„Osim manjih kamatnih stopa, izuzetna prednost svih kredita iz IRB je u tome što će se davati dugi rokovi za otplatu, što komercijalne banke ne mogu da ponude“, obećava Jotić.
Na pitanje da li je realno očekivati da komercijalne banke prihvate rizik kredita, odnosno odgovornost za povrat sredstava, koje će plasirati IRB, kako je i predviđeno, on tvrdi da jeste, „jer će se bankama ponuditi određene marže“.
„Još je rano govoriti o visini tih marži, ali verujem da banke neće odbiti našu ponudu“, dodaje direktor IRB.
Po njegovim rečima, privrednici i građani mogu da očekuju dovoljno novca za podsticaj, ali samo za one projekte koji zaista budu i nudili kvalitetnu razvojnu komponentu. U svakom slučaju, Vlada RS će odlučiti koliko novca od privatizacije će biti raspoređeno u svaki fond kojim upravlja IRB, a ukupan iznos koji treba da dobiju fondovi je 670 miliona KM.
Inače, IRB RS ima registrovanih pet fondova. Akcijski fond u kojem su sva preduzeća koja nisu privatizovana, a osnovni kapital iznosi fonda iznosi oko 1,4 milijardi KM. Najveći deo tog fonda čini kapital EPRS sa 1,1 milijarda KM.
Fond za restituciju ima oko sedam miliona KM osnovnog kapitala, a portfolio iznosi oko 360 miliona KM. Fonda za razvoj i zapošljavanje ima oko 90 miliona KM i upravo će iz tog fonda biti odobreno najviše kredita za razvoj.
Fond stanovanja ima osnovni kapital oko 70 miliona KM, a portfolio oko 160 miliona KM. Osim stambenih kredita, planirano je da fond učestvuje u stambenoj gradnji. „Cilj je da pravimo stanove po nižim cena po kvadratu nego što se sada nudi“, dodaje Jotić. Fond za istok je poseban i biće fokusiran samo za to područje.
Jotić očekuje da će uskoro biti i registrovan fond za upravljanje nekretninama i potraživanjima, jer trenutno ima problema zbog međudržavnih sporazuma i neusklađenosti domaćih propisa.

Privatizacija do kraja 2008. godine

Plan Investiciono-razvojne banke RS u 2008. je da završe preostalu privatizaciju preduzeća, jer se njihov portfelj nalazi u lošem stanju zbog stečaja. „Smatramo da je privatizacija bolja, jer će preduzeća dobiti nove vlasnike koji su zainteresovani da ulaže. Paralelno, radimo finansijsko restruktuisanje preduzeća. Do sada imali jedan takav slučaj, a to je ‘Hidrogradnja’ gde se emisija po osnovu konverzije duga u akcije nalazi u završnoj fazi“, dodaje Jotić.
IRB RS je do sada na Banjalučku berzu iznela pakete akcije 25 preduzeća, a uspeli su da prodaju akcije šest preduzeća, ostali za 3,8 miliona KM, dok se ostale nalaze u sistemu trgovanja na Berzi.