Dvanaest aktivnih vulkana Rusije

Ključevski vulkan (Kamčatski kraj)

Jedan od najviših aktivnih vulkana na Evroazijskom kontinentu. Visok je 4850 m, a star približno 7 hiljada godina.

U poslednjih 270 godina bilo je preko 50 snažnih erupcija.

U toku erupcije 2004-2005. stub pepela je dostigao visinu od 8000m. Poslednja erupcija bila je 2009. godine.

Ključevski vulkan privlači veliki broj planinara i turista, ali je odneo i najveći broj žrtava u poređenju sa drugim vulkanima Kamčatke. Poznat je slučaj kada je 1978. u šator mladih glaciologa uleteo užareni kamen, izbačen snažnom vulkanskom eksplozijom, od čega je jedan mladi naučnik poginuo.


Korjakski vulkan (Kamčatski kraj)

Visok je 3456 m. Na vrhu vulkanske kupe danas se nalazi krater prečnika 180-200 m. Vulkan se nalazi 35 km od Petropavlovska Kamčatskog, glavnog grada Kamčatskog kraja i sastavni je deo panorame grada.

Ovaj vulkan je 1996. unet u spisak od 16 vulkana (eng. Decade Volcanoes) koje po mišljenju specijalne komisije UN (International Association of Volcanology and Chemistry of the Earth's Interior) treba posebno proučavati zbog njihovog aktivnog razvoja i blizine naseljenim područjima.

Krajem decembra 2008. godine Korjakski vulkan je izbacio stub pare i gasa koji se lepo video na snimcima iz kosmosa. Poslednja erupcija je zabeležena 2009. godine.

Avačinski vulkan (Kamčatski kraj)

Visina vulkana je 2741 m, a prečnik kratera 400 m.

Avačinski vulkan je jedan od najposećenijih vulkana Kamčatke, jer je pristupačniji od ostalih, relativno lako se savlađuje i nalazi se blizu Petropavlovska Kamčatskog – prestonice Kamčatskog kraja. Do vrha vulkana je napravljena staza, a na vrh se stiže u proseku za 6 do 8 časova. U letnjem periodu nije potrebna specijalna priprema ili planinarska oprema.

Poslednja erupcija vulkana zabeležena je 5. oktobra 2001.

Tjatja (Sahalinska oblast)

Ovaj vulkan, visok 1819 m, nalazi se na ostrvu Kunašir u Velikom kurilskom arhipelagu.

Često se može videti kako se krater vulkana dimi i kako iz bočnih otvora kuljaju otrovni gasovi. To je jedan od razloga slabe naseljenosti severoistočnog dela ostrva Kunašir, na kome se nalazi Tjatja.

Na jeziku naroda Ainu, autohtonih žitelja ostrva, vulkan se nazivao Čača-Napuri tj. „otac-planina“. Japanci su ga nazvali Tjatja-Jama, odakle proizilazi ruski naziv Tjatja — „otac“, što se zgodno podudarilo sa smislom prvobitnog naziva naroda Ainu.

Tjatja je jedan od simbola ostrva Kunašir. Ovdašnji žitelji smatraju da je to najlepši vulkan na svetu. Njegova slika, koja se često sreće u ovim krajevima, nezvanični je simbol Kurilskih ostrva.

Tjatja je jedan od najaktivnijih vulkana na Kurilskim ostrvima. Poslednja erupcija ovog vulkana zabeležena je 1981.

Karimska sopka (Kamčatski kraj)

Visok je 1536 m. Izuzetno aktivan vulkan, od 1852. imao je preko 20 erupcija, od kojih su mnoge trajale više godina. Erupcija koja je počela 1996. trajala je više od pet godina. Ovaj događaj je bio specifičan i po tome što je istovremeno sa osnovnom počela i podvodna erupcija ispod Karimskog jezera, koje se nalazi 6 kilometara od vulkana. Erupcija je trajala 18-20 sati i za to vreme desilo se više od 100 podvodnih eksplozija koje su dovele do niza cunamija visokih i do 15 metara. Jezero je doslovno ključalo: temperatura vode se naglo povisila a sadržina soli i kiselina brzo je dostigla toliku koncentraciju da su sve jezerske biljke i životinje uginule.

Poslednja erupcija ovog vulkana zabeležena je 2010. godine. 

Županovski (Kamčatski kraj)

Vulkan je udaljen 70 km od Petropavlovska Kamčatskog. Visina mu je 2958 m. Vulkan Županovski počeo je da se formira pre 50 hiljada godina, a sada je to planinski masiv u obliku grebena, sastavljen od četiri spojene kupe i pokriven lednicima i večitim snegom. Zapadna kupa je visoka 2500 m i ima krater prečnika oko 500 m.

Erupcija 1957. trajala je 4 meseca. Poslednja erupcija je zabeležena 1959. godine.

Mutnovski (Kamčatski kraj)

Jedan od najvećih vulkana Južne Kamčatke, složene građe i duge istorije. Visok je 2323 m. Veličina glavnog kratera je 2h1,5 km.

Blizu vulkana se nalazi Mutnovska geotermalna elektrana.

Ruski padobranac Valerij Rozov je u aprilu 2008. skočio sa padobranom u krater Mutnovskog vulkana.

U toku istorijskog perioda vulkan se aktivirao najmanje 16 puta. Najmoćnija erupcija zabeležena je 1848, a 2000. je bila poslednja erupcija i posle nje se na mestu kratera formiralo jezero koje je uvek okovano ledom, čak i leti.

Alaid (Sahalinska oblast)

Najseverniji i najviši vulkan Kurilskih ostrva. Visok je 2339 m.Nalazi se na Ostrvu Atlasova. Celo ostrvo je ustvari deo vulkanske kupe koja se izdiže iz vode.

Ovaj vulkan je karakterističan po velikom broju (preko 30) bočnih kupa, koje su po grupicama raspoređene i u podnožju vulkana i na njegovim padinama. Zajedno sa podvodnim Vulkanom Grigorjeva predstavlja jedan vulkanski masiv.

Vulkan Alaid se budi svakih 30-40 godina. Poslednja erupcija je bila u aprilu 1996.

Vulkan „Akademija nauka“ (Kamčatski kraj)

Visina vulkana: 1180 m. Ime mu je dao čuveni vulkanolog Vladimir Vlodavec 1939. godine.

Na severnoj strani vulkana nalazi se Karimsko jezero, čija je dubina oko 70 m, a prečnik oko 3,5 km. Jezero je vrlo živopisno: okruženo je visokim liticama, a na južnoj strani se iznad njega dimi Karimski vulkan. Na suprotnoj strani jezera se uzdiže planinski lanac „Akademije nauka“ čiji vrhovi štrče u obliku kupole, tako da im konture podsećaju na slepog miša koji je raširio krila.

Poslednja erupcija vulkana zabeležena je 1996.

Vulkan Bezimeni (Kamčatski kraj)

Visina vulkana je 2882 m, a dimenzije kratera 1,3h2,8 km.

Ime je vulkan dobio posle čuvene erupcije 30. marta 1956. Ovaj novi tip erupcije sovjetski naučnici su nazvali „usmerena eksplozija“ ili „tip Bezimeni“. Kasnije je taj naziv prihvaćen u svetskoj vulkanologiji kao „directed blast“ ili „type Bezymianny“.

Erupcija 1956. počela je izbacivanjem ogromnih količina pepela u visinu do 7 km, posle čega je strašna eksplozija potresla okolinu, a gigantski oblak pepela uskovitlao se na visinu od 35 km. Vrh vulkana je bio uništen, a na njegovom mestu se formirao krater prečnika 1,5 km, dok se visina vulkana smanjila za 250 m.

Smatra se da je erupcija 1956. jedna od najvećih erupcija na Zemlji u istorijskom periodu.

Eksplozije su obarale ili opaljivale drveće i zatrpavale žbunje na udaljenosti od 25 km. Debeo sloj usijanog pepela, peska i kamenja pokrio je površinu od 500 kvadratnih kilometara, potpuno uništivši rastinje na tom području.

Poslednja erupcija vulkana zabeležena je 2009. godine.
Vulkan Saričeva (Sahalinska oblast)

Ovaj vulkan, visok 1496 m, nalazi se na ostrvu Matua u Velikom kurilskom arhipelagu. „Matua“ na jeziku naroda Ainu znači „Mali vreli zalivi“. Ime mu je 1805. dao kapetan Ivan Kruzenštern u čast admirala Gavrila Andrejeviča Saričeva (1763-1831). Saričev je bio moreplovac, istraživač polarnih predela, geograf, hidrograf, počasni član Peterburške akademije. On je vršio snimanje Istočnosibirskog, Čukotskog i Beringovog mora, Kurilskih i Aleutskih ostrva, Aljaske... Kruzenštern je ovome vrhu dao ime Saričeva zbog toga što je Saričev za vreme Bilingsove ekspedicije (1785-1793) „prvi veoma precizno odredio položaj ostrva na kome se nalazi ovaj vrh“.

Vrh Saričeva je jedan od najaktivnijih kurilskih vulkana: neprekidno se dimi i povremeno izbacuje potoke lave, koji se valjaju severoistočnom padinom vulkana.

Poslednja erupcija ovog vulkana zabeležena je 2009. godine.

Šiveluč (Kamčatski kraj)

Visok je 3283 m. Najseverniji je od svih aktivnih vulkana na Kamčatki, i jedan je od najvećih. Prečnik njegove osnove iznosi 40×50 km. 

Jedna od poslednjih većih erupcija dogodila se 12. novembra 1964. Tada je vulkan izbacio stub pepela na visinu od 15 km, a blato i vulkansko kamenje valjalo se 20 km.

Poslednja erupcija ovog vulkana bila je u aprilu 2012.

Irina Rešetova, Kombinovani izveštaj,

Original publikacije