Papa Rimski. Ko će biti sledeći?

Papske odaje su opustele. Poslednjeg dana februara 265. Papa rimski Benedikt 16. dao je ostavku. Od tog trenutka Vatikan se nalazi u režimu sede vacante. U očekivanju konklave i njenih rezultata svet nagađa ko može da postane novi poglavar Rimokatoličke crkve. Kandidata je mnogo iz raznih zemalja sveta, između ostalog iz neevropskih.

Hipotetički, svaki katolik ukoliko je muškarac i nije oženjen, može da postane papa. Istina, poslednjih vekova namesnika svetog Petra biraju isključivo od kardinala. Tako poslednji papa koji nije bio kardinal bio je Urban 6. koji je to postao 1378. godine. Danas je u katoličkoj crkvi više od 200 kardinala. Zato, naravno, orediti onog koji će biti naredni pala Rima skoro da je nemoguće. Ipak svet ima svoje favorite. U većini evropskih zemalja računa se na kardinala Italijana. Objašnjenja su prosta: dva poslednja pontifikata rimski presto nisu zauzimali Italijani, i vreme je da se vrati vekovima utvrđena tradicija, rekao je u intervjuu za Glas Rusije izvršni direktor izdavačke kuće Franciskanaca u Mosvki Igor Baranov.

- Među 117 učesnika naredne konklave više od polovine kardinala čine evropljani. Ima ih 60. A od njih većinu čine kardinali iz Italije. Faktički, 20% kardinala predstavlja upravo italijansku crkvu. Zato je vrlo verovatan izbor na papski presto takvih kardinala kao što je pre svega Anđelo Skola. On ima vrlo slavnu biografiju. On je bio rektor Luteranskog univerziteta u Rimu, zatim je bio partijarh Venecije, a sada se nalazi na čelu najjače i najstanžnije katedre u Italiji – Milanske. On ima jake veze sa javnošću i političarima. Šta više, bio je inicijator formiranja, a sada se nalzi na čelu organizacije koja vodi dijalog izmđu hrišćana i muslimana, što je za Evropu danas vrlo važno.

Verovatnoća da naredni papa rimski može da postane ne samo neevropljanin, već i čovek tamne kože, prilično je visoka. Među onima kojima proriču svetu stolicu su dva Afrikanca – nigerijski kardinal Frensis Arinze i kardinal iz Gane Piter Kodvo Apiah tarkson. Poslednji ima nešto više šanse da zauzme presto Svetog Petra. I zbog godina – Frensis Arinze je već napunio 80 godina, dok je Tarksonu svega 64, i zato što je poznatiji u krugovima Rismke kurije – za vreme Benedikta 16. on je bio predsednik Papskog saveta za pravdu i mir.

Još jedan neevropljanin koji se često pomilje je prefekt Kongregacije za poslove episkopa, 68-godišnji Kanađanin Mark Vele. On ima reputaciju tradicionaliste i zakletog protivnika abortusa. Što je još aktualnije zalaže se za revidiranje kanona o tome da katolički sveštenici ne mogu da se žene.

Između ostalog, ovde možemo da se setimo da je Benedikt 16. uneo neke izmene u proceduru konklave. ako ako 34 kruga glasanja ne daju rezultate, izbori se nastavljaju, pri tome dva očigledna lidera treba da povuku svoje kandidature. U tom slučaju nevelika šansa da se nađu na prestolu Sv. Petra postoji za kardinale iz Istočne Evrope, smatra Igor Baranov.

- Ne bih otpisivao tako perspektivnog kardinala kao što je Peter Erde. To je mađarski kardinal koji je predsednik episkopske konferencije Evrope, vrlo snažna figura u EU. On je prilično mlad i što je verovatno plus za Crkvu.

Svoje favorite među kandidatima za svetu stolicu ima i RPC. Benedikt 16. je učinio mnogo za jačanje dijaloga među crkvama. Nadamo se da će naredni papa raditi u tom pravcu, govori rukovodilac sekretarijata za međuhrišćanske odnose u Odeljenju za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije protojerej Dmitrij Sizonjenko.

- Među onoma koji danas figuriraju na psisku za budućeg papu ima velikih prijatelja RPC. Na primer, poglavar aktualnog papskog saveta za kulturu, kardinal Đanfranko Ravazi, koji se više puta sastajao sa mitropolitom Ilarionom, ceni rusku kulturu, poštuje tradicije pravoslavne crkve. I naravno ako on postane naredni papa, to će biti odlično za razvoj pravoslavno-katoličkih odnosa.

Navodi se još jedno ime kandidata – kardinala Tarčizija Bertonea, kamerarijusa Rimokatoličke crkve, Ako on većinom glasova bude izabran za papu, u istoriji katoličke crkve ti će biti svega 6. slučaj kada papski kamerarijus zauzima presto Svetog Petra.

Milena Faustova,