Ekonomska delikatnost

Delikatno zvanično ćutanje SAD povodom učestalih sajber napada iz Kine može uskoro da se završi. Po nalogu Bele kuće privatna firma Mendient izvršila je trasiranje sajber napada iz Kine. Ispostavilo se da je većina napada išla sa jednog istog mesta – iz neugledne betonske zgrade u predgrađu Šangaja gde se nalazi vojni odred ART1.

Upravo odatle su napadači ulazili u kompjuterske mreže preko 140 američkih organizacija. Posebno interesovanje su izazvale avionske i kosmičke tehnologije i iz nekog razloga dizajn eolskih turbina. Pri tome kom ART1 nije samo krao informcije. Bilo je pokušaja da se pronikne u finansijske institucije, sisteme upravljanja elektroenergetikom i kontrole vazdušnog saobraćaja.

Vlasti SAD prećutno podržavaju zaključke Mendienta, ali u intervjuu izbegavaju da navode Kinu. Čak na spisku opasnih internet-adresa koji je nedavno bio upućen provajderima SAD, nema pomena o tome da one pripadaju Kini. Mediji pišu da bi se razobličenje Kineza negativno odrazilo: oni bi zauzeli odbrambeni nacionalistički stav. Još da ne zaboravimo da je Peking glavni trgovinski partner Vašingtona i drži 8% čitavog američkog državnog duga. To su važni uzroci tako neobične tolerancije Amerikanaca.

Ali njene granice su iscrpljene, i Bela kuća je počela da razmatra uzvratne mere. Nema mnogo varijanti. Može se na primer mirno zatražiti od Pekinga da prekine napade. Ili da uvede ekonomske ili druge sankcije, na primer vizne zabrane za lica uhvaćena u sajber špijunaži. Mogu se preduzeti uzvratni napadi uz pomoć američkih sajber odreda, koji su već tobože izbacivali iz stroja uranijumske centrifuge u Iranu. Pomoćnik državnog sekretara Robert Hormats predlaže da se priđe sa strane: treba ubeđivati Kineze da računanje da će skinuti šlag sa američkih tehnologija smanjuje tempo njihovog sopstvenog tehnološkog rasta.

Konflikt teško da će se pretvoriti u novi hladni rat – do njega bi pre doveli ne sajber napadi, već vojni manevri u Jugoistočnoj Aziji. A slučaj sa sajberšpijunažom je sam po sebi prilično mali, može da bude način pristika, smatra ekspert za konkurento izviđanje Jevgenij Juščuk.

- Kod nas su svojevremeno lovili englese sa „špijunskim kamenom“, odakle je išla predaja podataka. To se izbacuje u trenutku kada treba označiti svoj stav u pregovorima, recimo, da bi se dobila dodatna poluga pritiska. Ovo procurivanje informacija ima neki cilj. Koji, ne znam. Ali teško da će zamoliti Kineze da manje špijuniraju.

Hakeri iz zagonetne zgrade do danas nisu naneli direktnu štetu i nisu pokušali nešto da razore ili oštete, ističu eksperti Centra za analize strategija i tehnologija Vasilij Kašin.

- Ako Kinezi na svoja dejstva budu dobijali neki dogovor na političkom nivou ili na nivou ekonomskih odnosa, oni mogu da se zamisle, ali sumnjivo je da bi se Amerikanci odlučili na neke korake koji realno pogoršavaju odnose. Kao drugo, nejasno je gde je bila naneta šteta. Bile su krađe naučno-tehničkih inforamcija preko Interneta, ali druge činjenice mi ne znamo.

Varijante među kojima će Bela kuća morati da bira mogu da se svedu na dve: natavak povoljnog biznisa ili taktika aktivnog odvraćanja. Ali izbor je teško načiniti, i ne zna se posle kojih dejstav aiz Šangaja predsednik SAD treba da da naredbu za uzvratne sajber napade.

Boris Pavliščev,