«Tajne poluge» krize oko Kipra

Posle odbijanja parlamenta Kipra da uvede jednokratni porez na depozite u nacionalnimh bankama, EU je primorana da sačeka u realizaciji svog programa «spasenja» kiparske ekonomije. Očigledno je da su za sada jedina posledica takvog programa postale unutarpolitička kriza u samom Kipru, paraliza nacionalnog bankarskog sistema i panika na svetskim tržištima efekata. To omogućuje da se smatra da je upravo takav razvoj događaja mogao ispočetka biti smišljen od strane autora «kiparskog plana» EU – i ne samo EU – komentariše naš posmatrač Petar Iskenderov.

- Od četvrtka (21. marta), svetske berze žive «po kiparskom vremenu». Priznavši neuspeh prvobitnog programa izdvajanja Nikoziji kredita od 10 mlrd evra za otpisivanje dela sredstava sa depozita u kiparskim bankama, EU, MMF i vlada zemlje su počeli razradu novih planova. Svetske berze efekata su došle sebi od prvog šoka – kada je većina indeksa pretrpela maksimalni pad od leta 2012. godine. Međutim, ne sme se govoriti o povratku na prethodne položaje sve dok se ne nađe nova varijanta spasenja ekonomije Kipra.

Situacija oko Kipra je zato stekla oblik oluje, što se u njoj prepliću interesi različitih strana i svetskih igrača. Ko su te «ekonomske i finansijske grupe», koje tradicionalno stiću veliko bogatstvo na finanijsko-ekonomskimh projektima, programima i špekulacijama? U stvaranju panike na svetskim valutnim berzama i berzama efekata mogla su biti zainteresovana dva ključna igrača – MMF i čuveni američki berzanski špekulant Džordž Soros. Upravo njegov hedž-fond «Quantum Fund NV», registrirovan kao ofšorna kompanija na karibskom ostrovu Kirasao, poznat je kao jedan od najvećih igrača na polju finansijskih špekulacija. Finansista objašnjava svoj uspeh «teorijom refleksivnosti tržišta efekata». Prema toj teoriji, odluke o kupovini i prodji vrednosnih papira se usvajaju na osnovi očekivanja budućih cena. S obzirom na to da su očekivanja psihološka kategorija - ona mogu da se podvrgavaju informativnom uticaju.

Dakle, radi napada na neku valutu su neophodni usklađeni «informativni napadi» i istovremene akcije valutnih špekulanata za destabilizaciju finansijskih tržišta. Poslednjih meseci je Džordž Soros očito usredsredio svoje «informativne napade» upravo na valutu evro. On je, između ostalog, prognozirao napuštanje zone evra od strane Nemačke, što se dobro slaže s današnjim rastom protivrečnosti između Berlina i «problematičnih» zemalja - Grčke i Kipra. Eksperti Capital Economics su unapred izračunali da će u slučaju raspada evrozone biti obnovljene nacionalne valute Nemačke, Francuske, Austrije i Holandije, koje će se učvrstiti za jednu trećinu. To će pružiti jedinstvenu mogućnost za valutne špekulacije od više milijardi.

I prirodna želja nekih političara i finansista da napune svoje džepove na račun poreskih obveznika ne sme da bude potcenjena, - smatra bivši član saveta direktora banki Kredi Siis Monako i Kredi Siis Advirory Partners, šef odelenja novih tržišta banaka Lombar Odje Arno Leklerk u intervjuu Glasu Rusije.

- Već 2008.-2009. godine je bilo jasno, da će ranije ili kasnije EU početi jednostavno da oduzima novac poreskih obveznika i vlasnika bankarskih računa. To je, svakako, nekako nadrealistično, bez obzira na pobude za takva rešenja. Mislim da, nažalost, postoje sve šanse da je to samo prva etapa, jer niz evropskih zemalja je u apsolutno kriznoj situaciji. Taktički je neophodno uzimati u obzir, da je pritisak EU na Kipriote, povezan sa stavom Nemačke, u kojoj će u jesen ove godine biti održani izbori. Inače: deklarira se želja da se pruža pomoć južnoevropskoj zemlji – ali pod uslovom veoma strogog odnosa prema toj zemlji.

U skandalu, koji uzima maha, izgleda, postoji i sumnjiva uloga MMF. Njegov direktor-raspoređivač Kristin Lagard je već izazvala ozbiljnu paniku, oglasivši apokaliptične prognoze evropske budućnosti, mada ona sama i njen resor morali bi da paze na političku i ekonomsku stabilnost.

Između ostalog, upravo na valu današnje krize oko Kipra ličnošću Kristin Lagard su se zainteresovali pravni organi njene otadžbine Francuske. U pariskom stanu šefa MMF su izvršeni pretresi u okviru istrage predmeta o potencijalnom premašivanju punomoćja 2008. godine. Onda je Lagard bila ministar ekonomije i finansija Francuske. Sama direktor-raspoređivač MMF poriče sve optužbe te se i dalje aktivno bavi Kiprom…