Tihi okean: nastavak traganja

Ruska Tihookeanska flota nastavlja sezonu obuke: u još jednom u nizu manevara angažovano je preko 50 borbenih brodova, podmornica, motornih čamaca i pomoćnih brodova, preko 20 aviona i helikoptera. Aktivizacija Rusije na Dalekom istoku samo ističe značaj ovog regiona, u kojem danas svoje snage povećavaju svi glavni igrači.

Od odbrane Kurila ka borbi s lovokradicama

Priprema za odbranu Kurilskih ostrva od eventualnog napada od strane Japana je tradicionalno jedna od glavnih „tema obuke“ Tihookeanske flote. Međutim, ostrva nisu dragocena za Rusiju samo sama po sebi, već i zbog mnoštva resursa koje Rusija kontroliše u svojoj isključivoj ekonomskoj zoni. I vode koje zapljuskuju Kurilski niz ostrva predstavljaju veoma značajan deo ove teritorije.

Nedozvoljeni ribolov, krađa ribe, pre svega vrednih vrsta krabe i drugih stanovnika mora, predstavlja jednu od najtežih i stalnih pretnji po nacionalnu bezbednost. Grupacija pogranične avijacije morskih jedinica FSB na Dalekom istoku, sama po sebi najveća u Rusiji, čini jako mnogo toga u borbi protiv nedozvoljenog ribolova. Međutim, zbog razmera pretnje u ovom zadatku ponekad moraju biti angažovane i snage Ministarstva odbrane – i danas se na obuci uvežbava ovakva saradnja.

Razmere nedozvoljenog ulova ribe i morskih plodova koji na Dalekom istoku dostižu 600-700 miliona dolara godišnje, zajedno s grubim kršenjima pravila lova primoravaju na to da se govori ne samo o ekonomskoj šteti, već i o potencijalnoj opasnosti od poremećaja ekološke ravnoteže i naglog smanjenja bioloških resursa u lokalnim vodama u vidljivoj perspektivi. U takvoj situaciji uspostavljanje saradnje između nadleštava sile u ovoj borbi možemo samo da pozdravimo.

U suštini, danas situacija na Dalekom istoku delimično podseća na stanje iz 20-30-ih godina prošlog veka kad su koristeći nedovoljnost sovjetskih pomorskih pograničnih snaga susedi SSSR u regionu nekontrolisano lovili ribu u sovjetskom priobalju. Posle raspada SSSR mogućnosti Rusije u pogledu kontrole nad velikom akvatorijom od Sahalina do Kamčatke su se takođe smanjile, što je dovelo do odgovarajućih posledica.

Situacija se postepeno menja – uspostavljanje sistema kontrole i poboljšavanje opremljenosti pograničnih pomorskih jedinica omogućilo je da se smanji obim nezakonitog lova, koji je sredinom 2000-ih premašivao 2 milijarde dolara godišnje. Međutim, situacija se ni iz daleka nije normalizovala.

Između Kamčatke i Nikaragve

Aktivnost Rusije na Tihom okeanu se ne ograničava samo sopstvenim vodama. 16. avgusta je završena poseta Nikaragvi ruske raketne krstarice „Moskva“ Crnomorske flote. Krstarica je uplovila u luku Koringo na tihookeanskom priobalju Nikaragve, gde je posada učestvovala u paradi u čast 33. godišnjice osnivanja nikaragvanske flote. Uplovljavanje u Korinto je značajna ilustracija aktivizacije Rusije u okeanskoj zoni – brodovi Crnomorske flote odavno nisu posećivali istočni deo Tihog okeana.

Operativno manevrisanje i stalna spremnost na brzo prebacivanje jedinica i pojedinih brodova u potreban rejon su od kritične važnosti za Rusiju, čije su pomorske snage razbacane na četiri izolovana teatra vojnih dejstava, ne računajući zatvoreno Kaspijsko jezero. Brz prelazak „Moskve“ iz Crnog mora u Meksički zaliv sa svraćanjem na Kubu, a zatim dolazak u Nikaragvu, govore o mogućnosti da se u slučaju potrebe Tihookeanska flota operativno dopuni snagama evropskih flota RF – Crnomorske, Baltičke i Severne. Prelazak je moguć u nekoliko različitih pravaca – Severnim morskim putem ili s juga kroz Sredozemno more i Indijski okean, napokon i preko Atlantika i kroz Panamski kanal.

U kombinaciji s pojačavanjem već postojeće grupacije na Dalekom istoku praksa ovakvog dislociranja pokazuje spremnost Rusije da u slučaju potrebe radi zaštite svojih političkih i ekonomskih interesa na Dalekom istoku primeni sve dostupne snage. I ova spremnost je najbolja garancija bezbednosti.

Ilija Kramnik,