Fukušima-1 podsetila na havariju

Na japanskoj atomskoj elektrani Fukušima-1 je ponovo došlo da vanrednog stanja. Više od 100 tona neophodne radi hlađenja oštećenih reatora visokoradioaktivne vode procurilo je kroz žleb jednog rezervoara. Ekolozi procenjuju taj događaj kao veoma negativan: za smanjenje radioaktivnosti trebaće više godina, ako ne i decenija. Što više, moguće su nove emisije.

Havarija, koju je izazvao cunami pre 3 godine, nanela je Japanu ogromnu štetu. Zagađeno je više kvadratnih kilometara teritorije, desetine hiljada ljudi je evakuisano, sama elektrana je ozbiljno oštećena. U čitavom svetu su se vodile žučne diskusije o bezbednosti nuklearne energetike, neke su zemlje čak planirale da obustave programe njenog razvoja. Inače, sporovi su se stišali, jer, bez obzira na rizike, mirovni atom ostaje najefikasniji izvor energije. Rosatom je čak povećao broj narudžbi za izgradnju objekata atomske energetike u različitim zemljama. Međutim, nova situacija na japanskoj atomskoj elektrani postavlja pod znak pitanja ne smo pouzdanost samih elektrana, već i sposobnost savladavanja posledica havarija na njima.

U decembru protekle godine u Tokiju su izjavili da je rok za završeatk dezaktivacije rejona oko atomske elektrane odgođen za tri godine. Planiralo se da se radovi završe u martu ove godine. Danas je likvidacija posledica havarije odgođena za neodređeno vreme. Pripadnik kriznog centra Instituta problema bezbednog razvoja atomske energetike Sergej Krasnoperov je u intervjuu Glasu Rusije ispričao o teškoćama, s kojima su se suočili japanski energetičari.

- Oni imaju problem hlađenja reaktora i rezervoara za odležavanje. Voda se kod njih akumulira na podestu, gde, prirodno, zapremine mogu da dobiju otvore, jer oprema nije idealna, nije pouzdana. Dok se ne reši pitanje vode na podestu, emisije će biti nastavljene. Tu vodu treba nekako utilizirati, prerađivati, a ne besperspektivno akumulirati.

Prema informacijama, esmisiju je mogla da provocira činjenica da je rezervoar bio pun radioaktivne vode sve do kraja. To je bilo moguće zbog toga, što je zatajio sistem čišćenja vode. Tako se dešavalo i ranije. Naprimer, leti 2013. godine u elektrani je došlo do emisije 300 tona radioaktivne vode iz rezervoara, gde ona dospeva posle hlađenja reaktora. Vlasti su tada morale da objave najveći nivo radioaktivne opasnosti, jer se u tečnosti sadrže izotopi sa beta-zraćenjem, između ostalog, cezijum, koji su opasni po život i zdravlje.

Pre nedelju dana se saznalo da u podzemskim vodama na atomskoj elektrani registrovan je najveći nivo sadržine čestica cezijuma. Ispalo je da su rezultati pređašnjih merenja bili višestruko smanjeni. Sudeći po svemu, japanski energetičari nisu izvukli pouke iz prethodnih grešaka i zabrinjavajućih informacija, koje su prethodile današnjim događajima. Ekspert za atomsku energiju Igor Ostrecov je istakao da je rad s radioaktivnom vodom na atomskoj elektrani dalek od idealnog, dok informacije japanske strane mogu a da ne odgovaraju realnom stanju.

- Ima mnogo vode. Oni je skladište u ogromnim rezervoarima, kojih ima veoma mnogo. Očigledno je, kada iz tehnoloških razloga nema kuda da stave vodu, moraju da je sasipaju, što se objavljuje kao slučajna emisija. Glavno je što pri hlađenju vode u zoni, koja je apsolutno van kontrole (nemoguće je zaviriti u reaktor), ona se sipa ne samo u predviđene rezervoare.

Inače, bez obzira na složenost situacije, predstavnici kompanije-operatora atomske elektrane Tokio Elektrik Pauer isključili su mogućnost dospevanja zagađene tečnosti u okean. Ruski stručnjaci za sada nemaju takve informacije. Voda se nalazi na terirtoriji stanice, gde se vode havarijski radovi. Nadajmo se da nisu ugrožene, niti će biti ugorožene susedne države, među njima i Rusija.

Ilija Harlamov,