Bakunjin-naš savremenik

Pre 200 godina, 30.maja 1814.u Tverskoj guberniji u plemićkoj porodici sa više dece  rođen je jedan od budućih patrijarha  svetskog anarhizma-Mihail Aleksandrovič Bakunjin.

Šta mi danas znamo o Bakunjinu?

Praktično ništa . U  nekadašnjim udžbenicima  marksizma bio mu  posvećen  ceo pasus u kontekstu Marksovog osporavanja doktrine anarhizma , a  stariji tv gledaoci su ga mogli videti u  više puta repriziranoj , inače veoma uspeloj našoj  seriji  o Svetozaru Markoviću, snimljenoj 1980. po scenariju Momčila Milankova, u režiji Edurada Galića, sa Ljubom Tadićem u ulozi Bakunjina. 

Njegovo složeno, duboko, i po svojoj suštini humanističko učenje  olako    je  transformirano    u parolu „anarhija-mati poretka“ koju su  oživotvorili  pijani i   razuzdani mahovci ,pripadnici  tzv Ustaničke  armije Ukrajine  1919. g.,koju je predvodio  Mahno Viktor Belaš, a koja je „opersila“ pod geslom  „ ni  robovi, ni gospoda“.

Suština Bakunjinovih ideja je složena i zanimljiva

Međutim, suština Bakunjinovih  filosofskih ideja  u velikoj meri je složenija i zanimljivija.

Ono protiv čega  je  ustajao njegov  buntovnički duh  i razum,nije ni do  sada minulo. Dobijajući nove forme i  naoružano  novim, izoštrenijim  metodama       gospodarenja nad   ličnošću,narodima i celim regionima sveta ,zlo  protiv koga je u borbu pozivao Mihail Bakunjin,  i dan danas je vrlo žilavo.

Nevolje zbog  pameti

Prošavši put od  pitomca Peterburškog  artiljerijskog  učilišta do  trupnog oficira, Mhalilu Aleksandroviču je  služba  dosadila .Maštao je da napusti vojnu službu i  da se sav  posveti  onome što voli i čime je preokupiran-naučnoj  delatnosti.

Godine 1835. nakon što  se razboleo,napušta vojnu službu , nastanjuje se najpre u Peterburgu, a zatim u Moskvi , sav se posvećuje  izučavanju filosofskih nauka.

Još jednom se pokazalo da  filosofija  može biti opasna stvar

Ali, kao što se još jednom pokazalo ,filosfija  može biti  opasna stvar, kako  unutrašnja, tako i spoljna.

Unutrašnja –zato što zahteva od čoveka da pronikne u suštinu stvari,uznoseći ga na viši nivo od onog na kojemu ga  je ostavila idelologija, propaganda i politika vladajućeg  državnog ustrojstva.Ona daje mogućnosti  da se uvide poroci i nedostaci tog ustrojstva.To je teško breme i nije svako u stanju da ga ponese i  podnese , te „ nevolje zbog pameti „ u čistom vidu.

Iz  te unutrašnje opasnosti proističe  i spoljašnje .Želja da se  svet izmeni na bolje,neminovo rađa u misliocu  ideje , a zatim i praktično delovanje  za izbavljenje čoveka  i čovečanstva  od onih muka i stradanja koje mu nanosi  vladajuće  ustrojstvo sveta .

 Prešao put od pomirenja sa stvrnošću do pobune protv nje

Sve se to u punoj meri odnosi i na Mihalila Bakunjina koji je prošao idejno- filosfski put  od pomirenja sa  stvarnošću  koja ga okružava  do  pobune protiv nje.

„ Pomirenje sa  stvarnošću u svim odnosima i svim sferama života –to je veliki zadatak našeg vremena „proklamovao je on  1838. na stranicma „Moskovskog  pregeda „, časopisa koji je uređivao Bjelinski.

Kroz dve godina  napušta  Rusiju,  najpre  da izučava nemačku filosofiju, ali će  ostati u Nemačkoj celog života.

Rusija je u to vreme preživljavala svoje teške trenutke.Upravljački haos i korupcija u vrhu države doveli su  do poraza u Krimskom ratu 1856., a po jednoj verziji godinu dana ranije čak i do samoubistva  cara Nikolaja  I koji se smatrao odgovrnim za stanje u imepriji  i koji je shvatio da  nije u stanju ništa da  ispravi čak ni on, samodržac, a kamo li koja druga instanca  vlasti.

Pokušaji da se izmeni situacija blagdareći srećno započetim reformama  Aleksndrda  II koje su usledile 60- 70 -ih godina , nisu dovele do značajnog  poboljšanja stanja  i političkih prilika u zemlji .Posebno, nerešavanje  pitanja vlasništva nad  zemljom posle ukidanja kmetovskog ropstva , zatim kao i pre užasavajući uslovi  rada i života  radnika po gradovima ,korupcija i prestupi u vojsci, i moge druge  nepravilnosti  i nepravde režima, podsticali su revolucionarno raspoloženje u zemlji.

Ne baš drug

Bakunjin je na svoj način gledao na te procese i osmišljavao ih u svojim ogledima.

Još 1862. g. u  brošuri „Narodno delo.Romanov,Pugačov, ili Pestel „on je pisao da ukoliko bi Aleksandr II bio „zemski car „ , sazvao „zemski sabor „ opirući se pri tom na narodne zahteve   ne gušeći  silom  istorijski odabrani ekonomski i politički   narodni ideal , onda bi svi napredni ruski ljudi i ceo ruski narod pošli za njim  dajući mu prednost i nad Pugačovom, i nad Pestelom.

 Ali car tim putem nije pošao.

Kao što to nisu učinili ni sin mu Aleksandr III  ni unuk Nikolaj   II .I kao rezult toga ruski narod  je   dao prednost nad njima „Pestelu i Pugačovu „ u licu boljševika.

Veliki protivnik diktature proletarijata

Bez obzira na to što je Bakunjin bio blizak s Marksom i drugim istaknutim socijalistima, on je bio protivnik diktature proletaijata, uostalom kao protiv bilo koje druge diktature.

Praroditelj anarhista je upozoravao:

„Ako uzmete najvatrenijeg  revolucionara i date mu vlast,on će kroz  samo godinu dana biti  gori i od samog cara.“

Nešto slično sada gledamo u Ukrajini –očevidni preobražaj  majdanskih boraca  u korupciju ogrezle krvave diktatore  koji pritiskaju sve koji se ne uklapaju  u njihovu sliku sveta kakav bi trebalo da izgleda.U tome su oni daleko prevazišli režim Janukoviča protiv koga su se borili.

 Savez ruskih slobodnih opština

 Od romantične utopije  je vrlo daleka i Bakunjinova  teorija o rušenju  surovog  carskog režima i  stvaranje  društva po principu    formiranja  saveza slobodnih   ruskih opština.Ruska demokratija opština i njihov ekonomski model ima  sasvim realne i duboke korene  .Pri tome treba istaći da u Bakunjinovoj teoriji opštinske demokratije nije

 bilo  elemenata liberalno- buržoaske demokrtaije  Zapada koju je odlično poznavao i u kojoj nije  video budućnost.

Oslanjajući se na tu kritičku analizu i negirajući da u njoj ima išta pozitivno  za razvoj ličnosti čoveka  kako u monarhiji, tako i u  liberalno-buržoaskoj demokratiji,on je razradio drugačiju koncepciju društva  u  poređenju sa koncepcijom  zapadnih predstavnika anarhizma , jedan model  budućeg anarhističkog  društva  sagrađenog na    idejama federalizma,solidarnosti i kolektivizma.

Može se desiti da neke od tih ideja vidimo uskoro ovaploćene u politički život   samoproglašenih republika na Jugo-Istoku Ukrajine.

Neka jače grane bura

Kao nikad  dosad, danas aktuelno zvuče i odjekuju  Bakunjinovi pozivi na bunu.

Po njegovom shvatanju pobuna  nije sasvim ni pogrom ni rušenje.

Pobuna po Bakunjinu je zahtev za proširenje autonomije čoveka u društvu i to u ime usavršavanja čoveka.Kad društvo zlostavlja  i porobljava ličnost  kvareći je,tada pobuna protiv društva  u kojemu on živi postaje neophodna  kao uslov njegovog duhovnog samopstanka, smatrao je Bakunjin.

Aktuelna pobuna protiv nametnute globalizacije, najvišeg oblika  nasilja i diktata

Danas  je svetu potrebna upravo takva pobuna. Borba protiv  nametnute mu  globalizacije ,  rušilačke u svakom  pogledu.

 Jer globalizacija ne ruši samo granice države ,eknomske, tržišne,ukidajući njen  vrendosni-suverenitet i prostor,  nego  urušava i ličnosno-samobitne granice čoveka , lišavajući ga  do kraja i njegovog spoljnjeg i unutrašnjeg sveta.A to predstavlja najviši oblik  nasilja i diktata.

Sudeći po svemu, takva pobuna neumitno sazreva.

Kris Hedžes, dobitnik Pulicerove nagrade, u svojoj kolumni“Preti li nam revolucija“ objavljenoj u američkom časopisu  AlterNet  piše:

„Amerikanci su konačno shvatili da globalistički kapitalizam predstavlja smrtonosnu obmanu. Narodno gađenje prema vladajućoj eliti postalo je sveopšte...Sad možemo sa uverenošću kazati da se narodni ustanak približava .“

Taj   krajnje intersantan članak o tome zbog čega  mora da se pobuni najsitije  ,i ,kako se smatra, najzadovoljnije društvo na svetu, Hodžes je publikovao u decembru prošle godine, a 18.maja ove godine , održan je u SAD prvi od  više planiranih mitinga  u okviru startne akcije „Američkog proleća“.

Tamošnji  političari i stratezi su  se očigledno   ,  koristeći bunt  kao oruđe za  promociju svojih korporativnih interesa,   uplašili  da se on može okrenuti obratno i  usmeriti protiv  njih ugrožavajući im interese na njihovoj sopstevnoj teritoriji.

Delovanjem procesa globalizacije ,ljudi su se već uveliko pretvorili u   bezlične utvare , nadanacionalne proizvde čovečjeg resursa. 

Na što je  na svoj način  ukazivao i upozoravao Miahil Bakunjin, patrijarh svetskog anarhizma, na čiju   dvestotu  godišnjicu   rođenja podsećamo ovim tekstom.