Beogradski univerzitet se učvrstio među 400 najboljih na svetu

Pošto Zagrebačkog unverziteta nema ove  godine  na listi,  niti bilo kojeg drugog iz okruženja,  a Ljubljanski je skoro stotinu mesta iza,  Beogradski  je najbolji u Jugoistočnoj Evropi.

Na tek objavljenom (15.  avgusta) Šangajskom rejtingu 500  najboljih univerziteta  na planeti (ARWU),  Beogradski univerzitet  zadržao prošlogodišnju poziciju  301-400. 

To  je svakkao veliki uspeh  najstarije,  najuglednije  i najveće srpske velike škole imajući u vidu  kriterijume i metodologiju vrednovanja  akademskog uspeha  ustanova koju već jedanest godina zaredom primenjuje  ARWU,  a što ga čini  najautoritativnijim i  najpouzdanijim  globalmnim rejtinogom u svetu ne samo u akademskim krugovima nego i  strukturama državnih vlasti i javnom mnjenju uopšte.

Značaju i uticaju ovog rejtinga i uspehu  Beogradskog univerezitea koji je ušao  na objavljenu   top listu 500 najboljih na svetu od ukupno 1. 200  obuhavćenih rejtingom, posvećujemo ovaj  osvrt.

Počevši  od  2003.  godine  kineski univerzitet  Czjao Tun iz Šangaja  jednom godišnje (najčešće sredinom avgusta  za tekuću godinu) objavljuje  rejting  500 najboljih univerziteta sveta,  ARWU (the Academic of  Ranking of World of Universities), koji je sastavio Univerzitet  Czjao Tun iz Šangaja (The Institute of Higher Education, Shanghai Jiao Tong University-IHE –SJTU).

Mesto na rejtingu ARWU  ključni faktor  razvoja nauke i obrzovanja u nekoj zemlji

Dana 15.  avgusta  Šangajski univerzite Jiao Tong  objavio je  rejting  ARWU  2014.   novi  globalni rejting  T-500  najboljih svetskih univerziteta, zvani Šangajski rejting. 

Nas je obradovalo što se među njima ponovo  našao  i Beogardski univerzitet koji je čak u odnosu na  pre dve godine, kad je bio  u poslednjoj stotki (400-500), zauzevši 457.  mesto,  sada  napredovao za 91 mesto i našao se kao i 2013. g  na tabeli od 300 -400. 


Od univerziteta iz okruženja na Šangajskoj listi za 2014. g.  je još samo Ljubljanski koji je na  zadnjoj  deonici -od 400.  do 500.   mesta,  a  sa  top liste -500 izostao je Zagrebački univerzitet  koji je bio   2012.  i 2013. 

Međunarodni  karakter savremne nauke

Svrstavanje na top listu od 500 najboljih univetiteta sveta (the Academic Ranking of World Unversities)  koju je  ove godine jedanesti  put zaredom  sastavio   Institu  visokog obrazovanja Šangajskog univerziteta  Czao Tun,  (The Institute  of  Higher Education, Shanghai Jiao  Tong University-THE-SJTU),  može se smatrati značajnim uspehom za visokoškolsku ustanovu koja se na njemu nađe.  Kad ovo kažemo,  mislimo pre svaga da istaknemo da savremena nauka,  pa i obrazovni sistem,  sadrže  veoma izraženi međunardoni karakter. 

Okolnost da   univerzitet  neke zemlje ulazi u svetski rejting univerziteta može se smatrati ključnim fakotorom razvoja naučno-istraživačkog i obrazovnog  sistema te zemlje.

Ne bismo smeli smetnuti s uma da je na Zapadu   mesto na rejtingu jedan od osnovnih kriterijuma pri  izboru univerziteta na koji student želi da se upiše.

Otuda je mesto na svetskom  rejtingu,  pa i sam ulazak  na top listu najboljih,  veoma važan pokzatelj za taj univerzitet. 
  
Metodologija rejtinga ARWU

Rezultati ovog rejtinga koji su prosvetne  vlasti NR Kine ustanovile   da bi unapredili kvalitet  domaćeg visokoškolskog obrazovanja i podigli ga na svetski nivo,  u vidu spiska 500 najbonjih univerziteta sveta objavljuje  se od 2003. g.

Pri sastavljanju  rejtinga najboljih svetskih uiverziteta  odabiraju se samo  oni čiji  su predavači ili nekadašnji  studenti dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju,  publikuju u naučnim izdanjima  svoja  istraživanja koja se citiraju, a indeksirana su u Sciennce Citation Index-Expand  Social i Scince Citatiob Index. 

Uzima se u obzir i veličina  visokoškolske ustanove.

Takvih univerziteta ima svega 1200 na svetu,  od kojih  500  najboljih dospevaju jednom godišnje na Šangajsku  top-listu,  a među njima je i naš Beogradski.

Kriterijumi za  izbor univerziteta

Univerziteteti se za ovaj rejting biraju na osnovu   sledeća četira kriterijuma: naučnih publikacija,  kvaliteta  nastavnog kadra, kvaliteta  nastave i akademske produkcije .

U naučnim publikacijama vrednuje se pre svega broj  naučnih prilpoga  objavnjenih u Nature ili  Scinece što donosi  20% poena u konačnoj oceni. Isto toliko poena zaslužuje  i broj često citiranih    naučnih publikacija (pokazatelj citiranosti SCIE-Science Citatiobn Index –Expanded  SSCI-Social Science Citation Index).
Broj predavača laureata Nobelove nagarde ili Fildsove medalje (analog Nobelovoj nagardi za matematiku koja se ne dodeljuje) je glavni kritererijum za ocenjivanje  kvaliteta nastavnog personala - 20% poena,  koliko donosi i broj često citiranih naučnih  publikacija .
 
U ocenu  kvaliteta nastave  ulaze  broj  diplomaca tog unverziteta koji su dobili Nobelovu nagardu  i  Fildsovu  medalju,  a pod diplomcima se  računaju bivši studenti koji su u toj naučno-obrazovnoj ustanovi stekli stepen bakalavra,  magistra ili doktora  nauka,   a uzima se  u obzir samo jedna nagrada i jedan stepen.

Veću težinu ima broj  diplomaca   koji su naučni stepen stekli posle 1991. g.,  a manju  nosioci naučnih zvanja stečenih u periodu   od 1901.  do 1910.  Ovaj kriterijum donosi 10 % poena,  koliko i međusbni odnos pet višesložnih pokazatelja  prema ukupnom broju personala univerziteta.

Bez većih promena u odnosu na prošlu godinu

U odnosu na prošlu,  ovogodišnji rejting nije pretrpeo  neke značajnije promene. Potvrđeno je liderstvo američkih i britanskih univerziteta.

Kao i ranije,  i ove,  2014. g.,  dominiraju američki univerziteti koji ostaju nepriksonoveni  lideri  rejtinga ARWU,  a to se dešava  kad su u pitanju   Tajmosv i i QS  rejting.
 
Dvanaesti put zaredom nedsotižni lider ostaje Harvard.

Na ovogodišnjem Šangajskom rejtingu u top-10 ušlo je kao prošle godine  čak osam američkih uniiverziteta: 1. Harvard (100 poena), 2.  Stanford (72,1), 3. Masačusetski  tehnološki institut (MIT, 70,5), 4. Kalifornija,  Berkli  (70,1), 5. Kembridž (Engleska,   69,2),   6.  Prinston  (60,7),  7. Kalifornijski tehnološki institu (60,5), ,   8. Kolumbija(59,6), 9. Čikago i Oksford (Engleska  imaju po  57,4).

Drugu deseticu «univerziteskog  tima snova « prema verziji ARWU popunjavaju sve samo amrički unverziteti (sa dva „ uljeza») .
Predvodi ih Jejl (11. mesto,  55, 2 poena) a slede ga:  12. Univerzitet Kalifornija( Los Anđeles, 51,9), 13. Kornel (50,6), 14. Kalifornijski univerzitet,  San Dijego (49,3 ), 15. Univerzitet Vašington (48,1), 16. Pensilavanija (47,1),  17.  Džon Hopinks Univerizitet (47), 18. Kalifornijski univerzitet  San Francsko (45,2), 19 Švajcarska visoka tehnološka škola (prvi „uljez „ 43,9)  i 20. Univerzitet Koledž,  London (prvi «uljez « 43,3) .

Tako je top-20  ovog rejtinga „popunjena“ sa   16 američkih univerzitea,  dok su samo  4„iz ostatka sveta „( tri  englseka i jedan švajcarski). 

Švajcarci najbolji u kontinentalnoj Evropi
 
Prvo mesto u kontintalnoj Evropi  zauzeo je švajcarski univerzitet Swiss Federal Institute  of Technology Zurich, ETH Cirih (19.   na globalnoj lisiti).
 
Za njim dolazi Francuski univerzitet Pjera i Marije Kiri iz Pariza (35.),  zatim Univerzitet  Kopenhagen  (39.) koji je za nekoliko mesta ispred Paris-Sud  (42.).

Ove godine  prvi put se na šangajskoj listi T-100 pojavljuje  na
96.  mestu  Tehnološki institiut  iz Lozane (Swiss Federal Institute  of Technology Lausanne .   Tako sa svojih 5 univerziteta  svsrstanih među 100 najboljih  Švajcarska  je na trećem mestu  posle SAD i Velike Britanije.

Šangajski univrzitet   Czjao Tun je takođe sasatvio i rejting 200 najboljih univerziteta sveta  za široke tematske oblasti,  ARWU-FIELD  (Prirodne nauke i matematika,   inženjerija / tehnologija i kompjuterske nauke,  život  i poljoprivredne nauke, klinička medicina i farmacija, sociološke nauke) i     ARWU-SUBJEKT - po predmetima za sledeće discipline:    ekonomija / biznis,  matematika,  fizika,  hemija informatika . 

ARWU  prvi put publikovao rezultate u junu  2003.

Podsećamo da  je Akademski rejting svetskih univerziteta (ARWU)  prvi put publikovao u junu 2003.  g.    Centar istraživanja univerziteta  svetske klase (CWCU)  pri Akademiji za  visoko obrazovanje  (bivši Institut  Visokog obrazovanja) Šangajskog univerziteta  Czjao  Tun,   NR Kina i obnavlja se svake godine.
Svake godine u rejting ARWU  ulazi 1200 univeziteta od kojih se  lista sa 500 najboljih objavljuje .

Prvobitno je  cilj ovog rejtinga bio  sadržan u želji da se „  ustanovi razlika između  kineskih univerzita i sveteske elite,  ali je on ubrzo privukao veliku pažnju ne samo visoko-školskih ustaniova,  nego  i vlada i medija  širom sveta.

Visok ugled i širok publicitet u svetu

O rejtingu  ARWU  su počela da pišu najuticajnija  sredstva masovnog informisanja  (SMI) u najvećim zemljama sveta. Stotine unevrziteta su objavljivali  rezultate istraživanja rejtinga  u cilju afirmacije i promocije.

Tako je u tekstu  o visokom obrazovanju objavljenom u  uticajnom globalnom časopsiu „Ekonomist “  2005.  g.  ARWU ocenjen „kao najbolji  i najsveobuhvatniji rejtig svetskih univerziteta“.

ARWU podstakao reforme univeziteta u Francuskoj

Još u to vreme je  Burton Bolang ,  reporter Chronicle  of  Highe Education pisao kako se ARWU  smatra najuticajnijim  međunarodnim rejtingom univerziteta  sveta.

Jedna od razloga  tako značajnog uticaja rejtinga ARWU sadržan  je u činjenici  što je njegova metodologija bila i ostala naučno zasnovana,  postojana i transparentna.

Na istraživačkom sajtu Evropske Unije još od samog početka
 
Na istraživačkom sajtu Evropske Unije  još 31.  decembra 2003. g.  saopšteno je o rezultatima rejtinga ARWU da su „univerziteti studiozno  ocenjivani  na osnovu niza pokazatelja koja karakteririše naučno-istraživačka delatnsot„.

Kris Paten, kancelar Oksfordskog univerziteta je rekao o rejtingu  ARWU: “Izgleda kao vrlo uspeo pokušaj da se  utvrde rezultati  univerziteta na osnovu uporednih pokazatelja.“

Profesor   Simon Marginson  sa  Instituta obrazovanja Londonskog Univerziteta je primetio  da je jedna  od „jačih strana ovog rejtinga sveobuhvatnost njegovog prilaza, postojanost i otvorenost u saradnji.“

ARWU i  njegovi sadržaji se široko citiraju kao polazna tačka za izražavanje jakih i slabih strana  neke zemlje,  a takođe se koriste  u reformama i  prezentaciji novih inicijativa. Tako se na primer,  Bill Destler,  predsednik Ročester  Tehnološkog Instituta   pozvao na  ARWU  rejting pri svojoj analizi preimućstva  Zapadne Evrope i  SAD  na planu intelektualnih sposobnosti i stvaralaštva.  On je ta svoja istraživlja zasnovana na pokazateljima rejtinga ARWU objabvio u časopisu  Nature.

S druge strane,  Martin  Enserink u svojoj studiji publikovanoj  u časopisu Sciens je  konstatovao da „loš plasman   francuskih univerziteta  na Šangajskom rejtingu  je ... podstakao  opštenacionalnu debatu o visokom obrazovanju što je doprinelo da se  donese  novi zakon...  koji unverzitetima daje više slobode “.

U cilju svestranijeg  zadovoljavanja  potreba za globalnim poređenjem  univerziteta,  pored  ARWU CWCU(Centar Istraživanja univezitea  svetske klase),  razrađen je  2007. g. i   Akademski rejting  svetskih univerzitea  po širokim predmetnim oblastima  (ARWU-FILED),  a 2009.  i Akademski rejting svetskih univerziteta po  tematskim pravcima  (ARWU –SUBJEKT).
ARWU-OBLAST  publikuje 200  najboljih univerzuieta  na svetu iz pet osnovnoih tematskih  oblasti:  1. prirodne nauke i matematika, 2. inženjerstvo/tehnologija i kompjuterske   nauke, 3. život i poljošprivredne nauke, 4. klinička medicina i faramacija, 5. sociološke nauke.

ARWU –SUBJEKT objavljuje rang listu 200  najboljih univerziteta na planeti  iz pet predmetnih pravaca: matematike,  fizike,  hemije,  infor, matikei ekonomije/biznis.

Od 2009.  godine  Akademeski rejting univerziteta  sveta (ARWU)  je zaštitio svoja  autorska prava  Shanghai Ranking Consultancy (Šangaj rekting konsultacije),  kao potpuno nezavisna  organizacija  za informisanje o visokom obrazovanju i pravno nije potčinjena nijednom unverzitetu ili nekoj drugoj  državnoj ustanovi na svetu.

Zemlje iz kojih su nabolji unveziteti po verziji ARWU  za 2014. g. (naziv država je dat po abecedi):

Australija, Austrija, Belgija,  Brazil,  Kanada,   Kina,  Danska,  Finska,  Francuska, Nemačka, Hong Hong, Irska, Izrael,  Italija,  Japan, Holandoja,  Novi Zeland, Norveška,  Portugalija, Rusija,  Južna Koreja, SAD, Saudijska Arabija, Španija,  Švedska, Švajcarska, Tajvan,  Ujedinjeno Kraljevsto.


Branko Rakočević