Љубавна песма ‘’ Амира ‘’ књижевника Љутомира Рундића из Лознице добила и свој епилог

АМИРА Њене су се косе расипале у мојим очима, док смо веровали да наша љубав може све... У Мостару, осамдесет и неке! Детињасто се мазила, љубила ме страсно, и страховала:   - Јој, ако ме мајка види! Па опет изнова, свијала се око мене, ко, не дај Боже, змија око плена, и питала ме... Свашта ме питала... Ко сам, одакле сам, шта ћу с њом..? Волим ли је, ко ми даде „тако“ име: - Чуј Љутомир, тобе јараби! О`кле ти то име - чудила се!? Вјерујеш ли у Алаха, у Бога? Идеш ли у цркву? Ма,......