Поводом одлуке о отварању представништава Српске у Бриселу и Загребу

БИТИ на правом мjесту у право вриjеме данас подразумиjева бити у Бриселу.

Средства коjа се нуде кроз претприступне фондове Европске униjе, а коjи су - између осталог - намиjењени за брзи економски развоj на нашим просторима, нису довољно искоришћена.

Свjесна неопходности сарадње са земљама-чланицама Европске униjе, Влада Републике Српске недавно jе дониjела одлуку о отварању представништава Српске у Бриселу и Загребу.

Ова одлука ниjе наишла на разумиjевање и одобравање политичара из Сараjева, а приjе свих министра иностраних послова БиХ Свена Aлкалаjа.

- На основу амандмана 32. Устава Републике Српске, коjим Република уређуjе и осигурава међународну сарадњу, осим оне коjа jе пренесена институциjама БиХ, и на основу члана 80. републичког Устава, њен предсjедник указом, на приjедлог Владе, поставља и опозива шефове представништава Српске у иностранству. На основу Устава Српске Влада jе дониjела и Уредбу о ближим условима за образовање и рад представништава Српске у иностранству, што jе све заjедно било основа да оваква одлука и буде донесена - обjаснила jе потпредсjедник Владе и министар за економске односе и координациjу Jасна Бркић.

Према риjечима министарке, представништва ће бити основана како би обављала послове за потребе Републике Српске у областима економске, научне, културне, образовне, спортске и других облика сарадње са субjектима у иностранству.

Отварањем представништва у Белгиjи, навела jе Jасна Бркић, Република Српска наставља да слиjеди позитивну праксу региjа у окружењу, коjе имаjу велики броj своjих канцелариjа у Бриселу. Оне путем њих остваруjу контакте и међусобну сарадњу и помажу да ове региjе, преко своjих представника, имаjу сталне контакте са институциjа Европске униjе, задуженим за различите облике сарадње са регионалним или локалним заjедницама.

Министар Бркић jе нагласила да jе - за сада - донесена одлука о отварању поменутих представништава, а да ће - с обзиром на обавезу поштовања одређене процедуре приликом регистрациjе представништва према законима и одредбама земље домаћина - бити проциjењен и износ потребних средстава за рад, као и кадровски и материjално-технички предуслови.

Говорећи о степену искоришћења средстава из претприступних фондова Европске униjе, Jасна Бркић jе изразила наду да ће, иако БиХ ниjе потписала Споразум о стабилизациjи и придруживању, средствима из ових фондова бити финансирани програми и проjекти земаља Балкана.

За период 2007-2013. године обезбиjеђено jе неколико милиjарди евра за финансиjску помоћ земљама коjе желе да се придруже Европскоj униjи, међу коjима jе и БиХ.

- Сви желимо да, у што већоj мjери, искористимо средства коjа су на располагању БиХ. Од планираних 62,1 милион евра у овоj години, до сада jе кроз проjекте одобрено 49,7 милиона, што указуjе на чињеницу да jе 12,4 милиона евра, намиjењених БиХ, остало неискоришћено. Настоjаћемо да та средства искористимо у октобру ове године - додала jе министарка Бркић.

Потпредсjедник републичке Владе и министар за економске односе и координациjу подвукла jе да Република Српска недовољно организовано учествуjе у предлагању своjих проjеката за финансирање из фондова Униjе. Jедан од кључних разлога за овакво стање jе недовољна изграђеност капацитета и оспособљеност људи.

- Влада jе, разматраjући информациjу о поменутим средствима, задужила сва министарства да приме нове раднике, приjе свих високообразоване, младе људе. Они ће бити додатно оспособљени и усавршавани специфичним знањима, како би могли квалитетно да раде у тимовима за програмирање и развоj проjеката и како би своjа знања и искуства могли да пренесу на друге - истакла jе Jасна Бркић.

Jедан од наjважниjих разлога за отварање представништва у Бриселу jе да Република Српска у њоj има стручне људе, коjи ће пружати сву неопходну информативно-савjетодавну и стручну помоћ, подршку и знање за кандидовање проjеката за финансирање из фондова Униjе.

Од канцелариjа Српске у Бриселу и Загребу наjвише очекуjу привредници.

У републичкоj Aгенциjи за мала и средња предузећа одлуку о отварању представништва у Бриселу оциjенили су као одличан потез републичке Владе. Управо због незнања и мањка информациjа о процедурама за кандидовање проjеката, многи од њих нису добили зелено свjетло.

- Сада, када на правом мjесту будемо имали стручне људе, биће смањен ризик од неприхватања проjеката, што jе од великог значаjа за домаћу привреду - сматра директор Aгенциjе Никола Вукмировић.

Предсjедник Привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић рекао jе за "Глас Српске" да jе отварање канцелариjе у Бриселу прави начин за добиjање квалитетних и благовремених информациjа, потребних за квалитетан наступ наше привреде на тржишту Европске униjе.

Он jе истакао да jе републичка Влада добро проциjенила потребу и значаj регионалног развоjа и сарадње.

НЕМA ПAРAЛЕЛИЗМA

Поред канцелариjе у Бриселу, Влада Републике Српске се опредиjелила да отвори представништво и у Републици Хрватскоj, превасходно због унапређења привредне сарадње, али и због искустава и добрих резултата коjе ова сусjедна земља има у европским интеграционим процесима.

- Хрватска jе веома значаjан спољнотрговински партнер БиХ. Њена предузећа, роба и услуге присутни су на тржишту Српске, а наш интерес jе да и домаћи привредни субjекти буду у већоj мjери заступљени на хрватском тржишту - рекла jе Jасна Бркић.

Министарка jе истакла да БиХ има мисиjу у Бриселу, као и канцелариjу при НAТО-у, коjе обављаjу послове из своjих надлежности. Према риjечима Jасне Бркић, канцелариjа Републике Српске у Бриселу неће бити никакав "паралелан капацитет", како су jе назвали политичари из Федерациjе.