Пресуде италијанских судова недвосмислено потврђују да је осиромашени уранијум директни узрочник пораста броја оболелих од малигних обољења, па ће ове пресуде и вештачења италијанских лекара послужити адвокатима који припремају тужбе против чланица НАТО-а због бомбардовања Србије 1999. године. Тражиће одштету за грађане Србије оболеле од рака и породице умрлих. Захтеваће и помоћ у лечењу оних који се боре са болешћу, пише Политика
Родитељи младог италијанског војника Валери Мелиса из Каљарија, који је 2004, у 27. години, преминуо од Хочкиновог лимфома, тужили су Министарство одбране Италије за патњу и душевну бол. Суд у Каљарију досудио је сваком од родитеља по 233.776 евра, а брату и сестри војника по 58.444 евра на име накнаде штете. Министарство одбране Италије осуђено је на исплату ових одштета, као и судских трошкова у износу од 23.352 евра. Суд је утврдио да је војник имао савршено здравље пре него што је боравио на Косову од марта до јуна 1999. године.
– У ратним дејствима која су претходила интервенцији италијанског контингента на Косову коришћене су велике количине наоружања које садржи осиромашени уранијум – навели су судски вештаци и потврдили да су у телу преминулог војника пронађене наночестице које се лако удишу и путем крви брзо стижу до ткива и свих унутрашњих органа, укључујући лимфне чворове, полне жлезде и нервно ткиво. Пробијају се унутар ћелија и могу да изазову токсичне ефекте на метаболизму, на хромозомима и на ДНК.
Болести су погодиле многе италијанске војнике, па се ова патологија назива „балкански синдром”, навели су италијански доктори Луиђи Бернардини и Ђовани Татарели у вештачењу за суд у Каљарију, који је ову пресуду донео још 2011. године. Нагласили су да је Хочкинов лимфом врло честа појава међу војним и цивилним особљем које је учествовало у мисијама на Балкану.
У пресуди Регионалног управног суда покрајине Кампаније, са седиштем у Напуљу, из 2009. године, наводи се да је подносилац жалбе војник Винченцо Бјонди тада био један од 513 војника који су пријавили патологију у вези са изложеношћу осиромашеним уранијумом – такозваним балканским синдромом, који је изазван масовном употребом те супстанце у наоружању које су користиле војне снаге НАТО-а током интервенција у тој области.
Бјонди је од 2000. до 2002. године на Косову био одговоран за чување оружја и експлозивних направа. Убрзо је оболео од рака штитне жлезде, због чега је оперисан и подвргнут циклусима хемотерапије. Судски вештак др Масимо Ниола, професор Медицинског факултета у Напуљу, закључио је да је узрок настанка болести – излагање ослобођеним јонизујућим зрачењима осиромашеног уранијума.
Несумњиво је да је у настанку карцинома имало удела и Министарство одбране, јер је и оно директно користило оружје са осиромашеним уранијумом и није применило одговарајуће мере да ефикасно спречи контаминацију сопствених војника, наводи се у одлуци суда, којом је оболелом војнику досуђена одштета од 9.445 евра, а министарство је поред тога морало да плати и 2.000 евра за судске трошкове.
Нишки адвокат Срђан Алексић каже да је од рака оболело 7.600 италијанских војника, од којих је око 400 умрло. У сарадњи са лекарима, правницима и војним стручњацима припрема документацију за тужбе у име грађана Србије, а један од наших чувених онколога, проф. др академик Слободан Чикарић, спровео је истраживање и на основу егзактних података тврди да је НАТО одговоран за смрт 10.000 до 18.000 становника Србије и за још 15.000 до 30.000 новорегистрованих оболелих од малигних тумора од 2001. до 2010. године у нашој земљи.
– На Србију је за 78 дана бомбардовања бачено 15 тона осиромашеног уранијума. Дуги низ година се прећуткује да је то изазвало праву хуманитарну и еколошку катастрофу, посебно у Бујановцу и Врању – наводи адвокат Алексић.
Пројектили са осиромашеним уранијумом пали су и на његово родно село Буштрање, у општини Прешево, затим на села Рељан, Братоселце, Боровац и на брдо Пљачковица изнад Врања.
– Пржарску улицу у Врању сада зову улицом смрти. Туда често пролазе сахране, а у свакој кући има бар један оболели од рака – наглашава Алексић.
Тужбе ће, како каже, поднети колеге адвокати из европских земаља, али је ступио у контакт и са адвокатима на другим континентима, како би правничка јавност у читавом свету била упозната са размерама злочина у Србији.
Александра Петровић,
Политика 
