BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Славица Јовановић

ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ

ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ  ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ
12.07.2020. год.

 

ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ

 ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

 

Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу,

руку што те засадила ,  реликвија је на небу.

Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, 

на ломачи да нам горе наши снови Православни .

Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео ,

надничећи никад кући , комшилук те се најео ,

засадио тебе отац , да те гледа ко усуда ,

ни залогај му не оста ,  загрижене јабуке без зубе.

Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне ,

ил рефлектор или свећа , Сунце  звезда понајвећа .

Ал од Сунца више горе , ти кристали  звани сузе ,

кад су многе мученице , черечили , пекли голе ,

на ломачи неразума , далеко од људског ума ,

ти јауци прочули се громовима сад их зову ,

ти животи прекинути сад су муње  опомене ,

петровданске ватре ове , на њих сад су успомене ..

Петровдане , Петровдане  и јабуко петровачо 

на жилама твојим мој је отац све отиске прстију 

оставио, утиснуо , да годове стабла нижу 

и младице  стигну нове , меморијом да пренесу 

љубав оца у векове .

Кад протрче деца  путем , са лилама у рукама ,

да докажу свим тим моћним белосветским ломачама ,

не палите никад жене , те светице наше мајке ,

носиле нас  испод пупка ,  на рукама ко нарамке .

Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју ,

ту топлину , тај загрљај ,  коју нађеш у жубору и шумору ,

не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену  том несоју ,

на ломачи да запали имовину родну твоју .

Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди ,

да ти Сунце зором сија ,

ти се сети Петровдана  и спаљених  светих жена ,

бакља у руци наследника ,

шкрипање зуба пред инкзизиторима .

Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш  оца ,

ти си многе нахранила , само не свог створиоца .

Улицом  се ватре пале , обичаји то су стари ,

да нам не би змијски зуби у близини засиктали .

Петровданска ватро гори у близини петроваче ,

пронесоше  ватре  путем  и јабуку неко зваће ,

боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују ,

него  бакље и ломаче , 

где гореше људска тела и сисари у немоћи ,

то звериње  никад више ,  Православцу  ни на очи ,

нити било коме другом , било које боје коже ,

сећајте се и памтите , да се  монструми не множе .

Славица Јовановић новинар и књижевник 

Прњавор Мачвански 

 


Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам   објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" ,  "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У

рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прња


ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ

 ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

 

Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу,

руку што те засадила ,  реликвија је на небу.

Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, 

на ломачи да нам горе наши снови Православни .

Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео ,

надничећи никад кући , комшилук те се најео ,

засадио тебе отац , да те гледа ко усуда ,

ни залогај му не оста ,  загрижене јабуке без зубе.

Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне ,

ил рефлектор или свећа , Сунце  звезда понајвећа .

Ал од Сунца више горе , ти кристали  звани сузе ,

кад су многе мученице , черечили , пекли голе ,

на ломачи неразума , далеко од људског ума ,

ти јауци прочули се громовима сад их зову ,

ти животи прекинути сад су муње  опомене ,

петровданске ватре ове , на њих сад су успомене ..

Петровдане , Петровдане  и јабуко петровачо 

на жилама твојим мој је отац све отиске прстију 

оставио, утиснуо , да годове стабла нижу 

и младице  стигну нове , меморијом да пренесу 

љубав оца у векове .

Кад протрче деца  путем , са лилама у рукама ,

да докажу свим тим моћним белосветским ломачама ,

не палите никад жене , те светице наше мајке ,

носиле нас  испод пупка ,  на рукама ко нарамке .

Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју ,

ту топлину , тај загрљај ,  коју нађеш у жубору и шумору ,

не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену  том несоју ,

на ломачи да запали имовину родну твоју .

Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди ,

да ти Сунце зором сија ,

ти се сети Петровдана  и спаљених  светих жена ,

бакља у руци наследника ,

шкрипање зуба пред инкзизиторима .

Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш  оца ,

ти си многе нахранила , само не свог створиоца .

Улицом  се ватре пале , обичаји то су стари ,

да нам не би змијски зуби у близини засиктали .

Петровданска ватро гори у близини петроваче ,

пронесоше  ватре  путем  и јабуку неко зваће ,

боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују ,

него  бакље и ломаче , 

где гореше људска тела и сисари у немоћи ,

то звериње  никад више ,  Православцу  ни на очи ,

нити било коме другом , било које боје коже ,

сећајте се и памтите , да се  монструми не множе .

Славица Јовановић новинар и књижевник 

Прњавор Мачвански 

 


Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам   објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" ,  "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У

рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прња


ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ

 ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

 

Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу,

руку што те засадила ,  реликвија је на небу.

Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, 

на ломачи да нам горе наши снови Православни .

Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео ,

надничећи никад кући , комшилук те се најео ,

засадио тебе отац , да те гледа ко усуда ,

ни залогај му не оста ,  загрижене јабуке без зубе.

Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне ,

ил рефлектор или свећа , Сунце  звезда понајвећа .

Ал од Сунца више горе , ти кристали  звани сузе ,

кад су многе мученице , черечили , пекли голе ,

на ломачи неразума , далеко од људског ума ,

ти јауци прочули се громовима сад их зову ,

ти животи прекинути сад су муње  опомене ,

петровданске ватре ове , на њих сад су успомене ..

Петровдане , Петровдане  и јабуко петровачо 

на жилама твојим мој је отац све отиске прстију 

оставио, утиснуо , да годове стабла нижу 

и младице  стигну нове , меморијом да пренесу 

љубав оца у векове .

Кад протрче деца  путем , са лилама у рукама ,

да докажу свим тим моћним белосветским ломачама ,

не палите никад жене , те светице наше мајке ,

носиле нас  испод пупка ,  на рукама ко нарамке .

Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју ,

ту топлину , тај загрљај ,  коју нађеш у жубору и шумору ,

не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену  том несоју ,

на ломачи да запали имовину родну твоју .

Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди ,

да ти Сунце зором сија ,

ти се сети Петровдана  и спаљених  светих жена ,

бакља у руци наследника ,

шкрипање зуба пред инкзизиторима .

Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш  оца ,

ти си многе нахранила , само не свог створиоца .

Улицом  се ватре пале , обичаји то су стари ,

да нам не би змијски зуби у близини засиктали .

Петровданска ватро гори у близини петроваче ,

пронесоше  ватре  путем  и јабуку неко зваће ,

боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују ,

него  бакље и ломаче , 

где гореше људска тела и сисари у немоћи ,

то звериње  никад више ,  Православцу  ни на очи ,

нити било коме другом , било које боје коже ,

сећајте се и памтите , да се  монструми не множе .

Славица Јовановић новинар и књижевник 

Прњавор Мачвански 

 


Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам   објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" ,  "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У

рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прња


ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ

 ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

 

Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу,

руку што те засадила ,  реликвија је на небу.

Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, 

на ломачи да нам горе наши снови Православни .

Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео ,

надничећи никад кући , комшилук те се најео ,

засадио тебе отац , да те гледа ко усуда ,

ни залогај му не оста ,  загрижене јабуке без зубе.

Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне ,

ил рефлектор или свећа , Сунце  звезда понајвећа .


  • Извор
  • Славица Јовановић


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...


Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне

Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА