Амерички републиканци оборили закон који је требало да ограничи Трампа у вези са Венецуелом

Потпредседник САД Џеј Ди Венс у среду је дао пресудни глас којим је оборена Резолуција о ратним овлашћењима, која би забранила председнику Доналду Трампу да користи војну силу „унутар или против“ Венецуеле. Одлучујући глас уследио је након што су двојица републиканских сенатора променили став под директним притиском председника.

Сенатори Џош Холи и Тод Јанг, који су недељу дана раније подржали резолуцију, гласали су против. Холи је навео да је променио глас након што је од државног секретара Марка Рубија добио „лична уверавања“ да у Венецуели нема америчких трупа и да ће администрација за свако будуће распоређивање тражити посебно одобрење Конгреса.

Трамп је раније позвао да се сенатори Републиканске странке који су подржали закон — укључујући Холија, Јанга, као и Сузан Колинс, Лизу Мурковски и Ренда Пола — „никада више не изаберу на јавну функцију“.

Резолуцију је предложио демократски сенатор Тим Кејн, са циљем да се, позивањем на Закон о ратним овлашћењима, обезбеди окончање америчких непријатељстава у Венецуели. Њени присталице су је виделе као кључну контролу извршне власти након ваздушних удара на Каракас 3. јануара и отмицу венецуеланског председника Николаса Мадура и његове супруге Силије Флорес.

Противници закона, попут републиканског сенатора Џима Риша, тврдили су да је мера непотребна, наводећи да „оно о чему расправљамо јесте покушај да се заустави нешто што се уопште не дешава“.

Након Мадурове отмице, Трамп је изјавио да ће САД током прелазног периода „управљати“ Венецуелом и да им је потребан „потпун приступ… нафти и другим стварима у њиховој земљи“. Министар енергетике САД Крис Рајт изјавио је да Вашингтон намерава да „на неодређено време“ контролише продају венецуеланске нафте.

После телефонског разговора у среду са привременом председницом Венецуеле Делси Родригез, Трамп је најавио планове за „спектакуларно“ партнерство са Каракасом у области нафте и националне безбедности.

Војна операција и накнадни потези САД против Венецуеле изазвали су међународну осуду. Бразилски председник Луис Инасио Лула да Силва изјавио је да је тиме пређена „неприхватљива линија“ и упозорио да је америчка војна операција поставила „изузетно опасан преседан за целокупну међународну заједницу“.

Русија је отмицу Мадура назвала „флагрантним кршењем“ међународног права и поново потврдила солидарност са Венецуелом „пред очигледним неоколонијалним претњама и спољном оружаном агресијом“, позвавши на Мадурово хитно ослобађање.


Извор: РТ (Ф)