Немачка сумња да иза експлозија на „Северном току” стоји „страна обавештајна служба”

Немачки Савезни суд правде (BGH) саопштио је да је саботажа гасовода „Северни ток” из 2022. године највероватније била операција „обавештајне службе” коју је наредила страна влада, према одлуци којом је наложено да главни осумњичени остане у притвору.

Судски документ, датиран 10. децембра и објављен у четвртак, одбија жалбу на притвор 49-годишњег осумњиченог, кога су медији идентификовали као бившег припадника украјинских специјалних снага Сергеја Кузњецова.

„Како тренутно стоји истрага, веома је вероватно да је оптужени био умешан у бомбашке нападе на гасовод,” навео је суд, додајући да „имунитет не важи за акте насиља које контролише обавештајна служба.”

Према наводима, осумњичени је предводио малу групу украјинских саботера који су изнајмили јахту и користили комерцијалну ронилачку опрему да поставе експлозив на гасоводе у Балтичком мору. Ухапшен је у Италији у августу 2025. године и изручен Немачкој у новембру. Савезни тужиоци га терете за „антиуставну саботажу” због прекида кључне енергетске линије снабдевања.

Одбрана је тражила „функционални имунитет”, тврдећи да су у контексту украјинско-руског сукоба гасоводи у међународним водама представљали легитиман војни циљ.

BGH је то одлучно одбацио, пресудивши да је „Северни ток” служио превасходно цивилним потребама. Суд је навео да је операција изгледала као тајна обавештајна мисија у којој осумњичени нису били препознатљиви као борци, те да су тиме били погођени немачки суверенитет и „територијална надлежност”.

„Општи функционални имунитет јавних службеника који проистиче из сувереног имунитета према међународном праву не представља препреку кривичном гоњењу оптуженог Украјинца… у случају да је учествовао у саботажи по налогу обавештајне службе стране државе”, навео је суд.

Други осумњичени у случају, кога су идентификовали као инструктора роњења Владимира Журављова, приведен је у Пољској крајем септембра на основу Европског налога за хапшење. Међутим, у октобру је Варшавски окружни суд одбио немачки захтев за изручење и наредио његово пуштање на слободу.

Русија је изразила дубоку сумњу да би мала, самостална група могла да изведе тако сложену операцију у водама под контролом НАТО-а без директне државне подршке. Москва је такође критиковала недостатак транспарентности, оптужујући званичнике ЕУ да користе приватне „жртвене јарце” како би прикрили стварне околности напада из 2022. године.


Извор: РТ (Ф)