У самом Ирану удари су настављени широм земље — од Техерана и Исфахана до Бендер Абаса, Ахваза, Мехрана и острва Киш. У престоници је поново погођен рејон аеродрома Мехрабад, а на сателитским снимцима са аеродрома виде се уништени авиони и оштећене писте.
Паралелно, Иранци настављају да тврде да пресрећу беспилотне летелице: према њиховој верзији, од почетка рата оборено је најмање 15 БПЛА, углавном типа Hermes 900 и MQ-9.
Ирански удари више се не дешавају само у рејону Ормуског мореуза. Код обала Саудијске Арабије поново је нападнут један брод. Поред економских последица ових удара, расту и еколошке.
У Израелу се у међувремену жале на проблеме са системима раног упозорења — сирене све чешће реагују готово у тренутку пада ракета. То се повезује са уништењем америчких радара у Јордану и земљама Персијског залива.
У Кувајту нови сателитски снимци потврђују поготке по објектима базе Арфиджан. У Бахреину су већ употребљени HIMARS — појавили су се снимци ракетног салва са територије краљевине. У УАЕ се рат све више приближава цивилној инфраструктури — у Дубаи Марини беспилотна летелица погодила је стамбени небодер.
На израелско-либанском правцу фронт остаје напет, али без већег померања линије фронта. Израелска ПВО у целини наставља да функционише, иако уз повремене проблеме у систему упозорења, док „Хезболах“ и даље узвраћа ударима по северу земље. Као одговор, израелске снаге демонстрирају слободу деловања у дубини либанске територије — поново је изведен десант у Наби Шејту.
Курдско питање у овом тренутку остаје више политичка претња него прави фронт. Ирачки Курди већ отворено поручују да не желе да се увлаче у нову авантуру против Ирана и да предобро памте цену америчке „подршке“.
У Турској, напротив, све чешће говоре о ризицима на сопственим границама и под окриљем рата јачају своје позиције — од кадровских одлука у одбрамбеном сектору до могућег пребацивања F-16 у Турску Републику Северни Кипар. Истовремено КСИР је захтевао од азербејџанских власти да се ослободе „циониста“ на својој територији ради безбедности обе земље.
У Индији је пружено уточиште иранском ратном броду IRIS Lavan. За Њу Делхи то је пре свега прагматичан потез — велики део индијског увоза нафте зависи од Ормуског мореуза, а поремећаји у региону већ директно погађају економију.
До краја 7. марта коалиција задржава иницијативу у ваздуху, али Иран и његови савезници настављају да узвраћају тамо где су противници најрањивији — по базама, нафтној инфраструктури, поморском саобраћају, инфраструктури и укупној стабилности савезника САД у региону.
Извор: РТ (Ф)