Москва изложила основе за мировне преговоре са Кијевом
Мировни преговори са Украјином треба да узму у обзир и тренутну ситуацију на терену и темеље постављене током преговора у Истанбулу 2022. године, изјавио је Јуриј Ушаков, помоћник председника Русије.
Он је ово изјавио након што је председник Владимир Путин понудио Кијеву наставак директних преговора „без икаквих предуслова“. У раним јутарњим часовима у недељу, Путин је предложио нову рунду преговора 15. маја у Истанбулу.
У разговору за руски Први канал, Ушаков је навео да сваки мировни преговори са Украјином треба да се надовежу на тачке које су разрађене током преговора из 2022, из којих се Кијев једнострано повукао. Он је додао да се мора узети у обзир и „стварна ситуација“ на терену.
Истог дана, портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је новинарима да су „циљеви преговора јасни – отклањање коренских узрока конфликта“ и заштита руских интереса. Он је такође сугерисао да Украјина није у потпуности самостална држава, и да ће много тога зависити од одлука њених западних покровитеља.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потврдио је да је његова земља спремна да буде домаћин преговора између Москве и Кијева.
У телевизијском обраћању, Путин је нагласио да је Москва „спремна на озбиљне преговоре са Украјином“ и да жели „дугорочан, одржив мир“ који би се бавио узроцима сукоба.
Он није искључио могућност да би обновљени преговори могли довести до „новог прекида ватре“ којег би се обе стране придржавале, што би могло отворити пут ка свеобухватном мировном споразуму.
„Одлука је сада на украјинским властима и њиховим надређенима“, изјавио је Путин.
Током преговора у Истанбулу 2022. године, Москва и Кијев су постигли нацрт мировног споразума, по коме је Украјина наводно пристала на неутралност и ограничење својих оружаних снага, док је Русија била спремна да повуче своје трупе и пружи безбедносне гаранције. Међутим, Кијев се изненада повукао из преговора — потез за који руски званичници тврде да је био подстакнут од стране тадашњег британског премијера Бориса Џонсона, који је наводно позвао Кијев да „једноставно настави са борбом“.
У новембру 2023. године, посланик и блиски сарадник Владимира Зеленског, Давид Арахамија, који је предводио украјинску делегацију, потврдио је да се то заиста догодило. Џонсон је, међутим, негирао те оптужбе.
Извор: РТ (Ф)
- Извор
- Танјуг
- Фото: Sputnik / Sergey Bobylev/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Вековима стара Јерменска апостолска црква изненада је постала мета жучне политичке офанзиве премијера Никола Пашињана. У низу јавних изјава и званичних потеза од краја маја 2025. године, Пашињан је...
Кривичне истраге против технолошких гиганата само ће нашкодити француској економији, тврди Павел Дуров
Премијер Никол Пашињан 8. јула објавио да стати на чело покрета против руководства Јерменске апостолске цркве. Оштро је говорио о свештенству, наводећи да је „кућа Исуса Христа окупирана од...
Вашингтон и Брисел воде спор око повећања царина од фебруара
О везама украјинске службе безбедности са ЦИА
Крајем маја 2025. године на Телеграм каналу Борбени ефективи објављен је интервју са Русланом Сичевским, припадником украјинских оружаних снага који је постао руски заробљеник у Курској области. Током лета...
Остале новости из рубрике »