Kovid, Ukrajina i američke carine koštali Nemačku 1 bilion dolara — studija

Nemačka je u proteklih šest godina izgubila više od 1 bilion dolara bruto domaćeg proizvoda, jer su uzastopne krize gurnule ekonomiju u dugotrajnu stagnaciju, navodi Nemački institut za ekonomiju (IW).

U studiji objavljenoj u subotu kao glavni uzroci gubitaka navode se pandemija kovida-19, sukob u Ukrajini i politika američkih carina.

IW je uporedio ekonomsku putanju Nemačke pre krize 2019. godine sa hipotetičnim rastom bez pandemije i geopolitičkih šokova, i stvarnim kretanjem realnog BDP-a od 2020. do 2025. godine.

Institut procenjuje da je manjak cenovno prilagođenog BDP-a u tom šestogodišnjem periodu iznosio 940 milijardi evra (1,1 bilion dolara). U terminima domaćinstava, to predstavlja prihod koji Nemačka nije ostvarila, što se prevodi u gubitak od preko 20.000 evra dodate vrednosti po zaposlenoj osobi.

Ekonomski gubici od 2020. do 2022. godine iznosili su ukupno 360 milijardi evra, uglavnom zbog kovida-19, a od početka 2022. dodatno su pojačani sukobom u Ukrajini, u okviru kojeg je Nemačka učestvovala u zapadnim sankcijama Rusiji i odustala od jeftine ruske energije, koja je ranije činila 55% njenog uvoza gasa.

Kako se sukob odužavao, gubici su porasli na 140 milijardi evra 2023. godine i na preko 200 milijardi evra 2024, kada je Nemačka ušla u dve uzastopne recesije.

Iako je 2025. zabeležen minimalan rast od 0,2%, ekonomisti su ga opisali kao „dugotrajan period stagnacije“. IW je procenio rekordan gubitak proizvodnje od 235 milijardi evra te godine, dodatno pogoršan agresivnom tarifnom politikom predsednika SAD Donalda Trampa.

„Tekuću deceniju do sada karakterišu izuzetni šokovi i ogromna opterećenja ekonomskim prilagođavanjem, koja sada značajno prevazilaze nivoe opterećenja iz prethodnih kriza“, izjavio je istraživač IW-a Mihael Gremling, dodajući da su krize „paralisale ekonomski razvoj“.

Nemački kancelar Fridrih Merc priznao je prošle godine da se ekonomija nalazi u „strukturnoj krizi“, ali je prioritet dao vojnom jačanju, obećavši da će vojsku učiniti „najjačom konvencionalnom armijom u Evropi“ usled navodne „ruske pretnje“ — koju je Moskva nazvala „besmislicom“.

Njegova vlada ukinula je ustavnu kočnicu zaduživanja kako bi finansirala ovo jačanje i usvojila budžet za 2026. sa rekordnih 108,2 milijarde evra za odbranu i 11,5 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini. Takođe se obavezala da do 2029. podigne izdvajanja za odbranu na 3,5% BDP-a, u okviru šire militarizacije predvođene NATO-om.

Merc je za ekonomski pad okrivio radnu etiku Nemaca, sistem socijalne zaštite, politike prethodnih vlada i regulatorna tela EU. Njegove mere spustile su mu rejting podrške na rekordno niskih 25% ovog meseca, sa 38% koliko je imao kada je stupio na dužnost u maju 2025.


Izvor: RT (F)