„Crvene linije“ i Ukrajina: O čemu su razgovarali Putin i Bajden

08.12.2021. god.

Tokom razgovora putem video veze, Vladimir Putin je svom američkom kolegi Džou Bajdenu rekao o „crvenim linijama“ i pretnjama koje muče Moskvu. Američki predsednik je zauzvrat izrazio zabrinutost zbog zaoštravanja situacije oko Ukrajine, rekao je pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov, prenose RIA Novosti.

Crvene linije i bezbednosne pretnje

Putin je Bajdenu naznačio „crvene linije“ – dalje napredovanje NATO-a na istok i razmeštanje ofanzivnog naoružanja u Ukrajini i drugim zemljama koje se graniče sa Rusijom.

Ruski lider je, prema rečima njegovog pomoćnika, takođe rekao američkom kolegi da, dok je Vašington zabrinut za ruske trupe na ruskom tlu, Moskva je zabrinuta za sopstvenu bezbednost na globalnom nivou.

Ušakov je, u svom tumačenju, preneo reči predsednika Rusije.

„Putin je rekao da ste vi Amerikanci zabrinuti za naše bataljone na ruskoj teritoriji hiljadama kilometara od Sjedinjenih Država, a mi smo zaista zabrinuti za našu bezbednost, bezbednost Rusije u globalnom smislu, u globalnim razmerama. Otprilike to je ono što je Putinu komentarisao na kraju razgovora, sumirajući rezultat“, rekao je on.

Odgovarajući na pitanje o povlačenju trupa sa granica sa Ukrajinom, Ušakov je rekao da su „ruske trupe na njihovoj teritoriji i da nikome ne prete, to je rekao predsednik“.

Putin je, kako je primetio portparol Kremlja, takođe direktno izrazio zabrinutost Bajdenu što Ukrajina i NATO jačaju svoju vojnu snagu.

„S tim u vezi, naravno, izneli smo svoje stavove o tome da su nam potrebne određene garancije, uključujući garancije pravne prirode, koje obezbeđuju našu bezbednost i stvaraju uslove za naš normalan razvoj“, dodao je Peskov.

Bajden je, sa svoje strane, obećao svom ruskom kolegi da će razgovarati o zabrinutosti Moskve među saveznicima SAD. Predsednici su se složili da o tome otpočnu dijalog, uključujući svoje predstavnike i pomoćnike.

O Ukrajini razgovor trajao veoma dugo

Tema Ukrajine u razgovoru Putina i Bajdena trajala je „veoma dugo“, rekao je Ušakov. Ruski lider je posebno obavestio kolegu o neispunjavanju Minskih sporazuma od strane Kijeva i sabotaži sporazuma, kao i o odlaganju pregovaračkog procesa u okviru kontakt grupe.

Bajden je, sa svoje strane, izrazio zabrinutost SAD i NATO-a zbog kretanja ruskih trupa u blizini granica Ukrajine. Šef Bele kuće je, prema rečima Ušakova, takođe upozorio Putina da SAD spremaju sankcije velikih razmera u slučaju dalje eskalacije situacije oko Ukrajine. I ekonomski, i finansijski, i politički, što će biti iskorišćeno ako situacija oko Ukrajine nastavi da eskalira“, rekao je pomoćnik predsednika.

„Bajden je pomenuo moguće mere sankcija. Ono što je ranije javno rečeno i saopštavano raznim kanalima nama, sada je rečeno, ali u prilično prihvatljivoj formi koja je dostojna predsedničkog nivoa“, dodao je on.

Istovremeno, Ušakovu je bilo čudno pitanje da li je Putin dao ikakve garancije Bajdenu da trupe neće biti poslate u Ukrajinu.

"O tome se nije ni razgovaralo. Kako poslati trupe u Ukrajinu? Šta je to? Invazija ili šta je to? O tome uopšte nije bilo govora", naglasio je on.

Na pitanje da li to znači da nove američke sankcije neće ugroziti Rusiju, Ušakov je rekao da za to nema razloga.

Napretka nema, biće potrebne godine da se problemi reše

Razgovor Putina i Bajdena nije doneo nikakve pomake, teško je to još očekivati, ali su lideri pokazali spremnost za rad i dijalog, naveo je Ušakov.

On je napomenuo da će Rusiji i Sjedinjenim Državama trebati mnogo vremena da reše probleme u odnosima.

"Toliko problema se nakupilo da ih nije moguće rešiti za jedan mesec dana, nego za godinu ili više. Videćemo", rekao je on.

Putin i Bajden shvataju da ne bi trebalo da remete dijalog, oni imaju posebnu odgovornost za održavanje mira i stabilnosti, naglasio je Ušakov. Lideri dve zemlje smatraju i da je neophodno težiti normalizaciji odnosa i razvoju saradnje.

„Ovo je bila preambula razgovora“, rekao je Ušakov.

Problem diplomatskih misija

Tokom pregovora sa Putinom, Bajden je samoinicijativno pokrenuo pitanje rada diplomatskih misija, uključujući i nedostatak osoblja u njima. Rekao je da se američki ambasador u Moskvi žali da je generalno nemoguće raditi, da nema dovoljno ljudi, nema diplomata, da nema sredstava za fizičku zaštitu ambasade“, rekao je Ušakov.

„Rekli smo da je to posledica vaših (SAD) akcija koje ste počeli da preduzimate pre pet godina, kada su uvedene neke zabrane i ograničenja za naše diplomate, i što je najvažnije, počeli su da vrše masovna proterivanja ruskih diplomata i, što je veoma važno, jednostavno su nam oduzeli diplomatsku imovinu“, dodao je pomoćnik predsednika.

Bajden, u razgovoru sa Putinom, kao prvi korak, nije isključio prijem ruskih diplomata u konfiskovanu diplomatsku imovinu kako bi se procenilo njeno stanje. "Samo da pogledaju u kakvom je stanju naša oduzeta diplomatska imovina“, rekao je Ušakov.