Spomenik ruskim dobrovoljcima na Megdanu u Višegradu

Vojničko groblje na Megdanu u Višegradu, u narodu poznato i kao Srbsko vojničko groblje, nastalo je tokom ratnih godina u prvoj polovini devete decenije prošlog veka, i danas predstavlja jedno od najznačajnijih mesta sećanja na stradale borce ovog kraja. Na njemu se nalazi blizu 90 grobova višegradskih boraca, ali i zajednička grobnica šestorice ruskih dobrovoljaca koji su ratovali u sastavu jedinica Vojske Republike Srpske.

Ruski dobrovoljci bili su organizovani u tri odreda i većinom su delovali na sarajevskom i višegradskom ratištu. Prema dostupnim podacima, kroz ove formacije prošlo je oko 700 ljudi. Iako se na spomen-obeležjima nalazi 37 imena, poznato je da je stradalo najmanje 49 dobrovoljaca, dok konačan spisak nikada nije utvrđen.

U okviru groblja uzdiže se monumentalni spomenik posvećen svim palim ruskim dobrovoljcima tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata 1992-1995, kameni stub osrednje visine izrađen od tamno braon, polirano-obrađenog kamena. Gornji deo spomenika čine ukršteni kameni elementi koji formiraju stilizovani pravoslavni krst, što mu daje prepoznatljiv vizuelni identitet i jasnu duhovnu simboliku.

Na pločama sa tri strane uklesana su imena 37 dobrovoljaca palih na ratištima Bosne i Hercegovine, a pri dnu na prednjoj strani je postavljena nagnuta mermerna ploča sa tekstom na ruskom i srbskom jeziku, koji ih objedinjuje u jedno memorijalno mesto:

„U znak sećanja na pravoslavnu braću ruske dobrovoljce, postradale za Republiku Srpsku u Odbrambeno-otadžbinskom ratu 1992-1995. godine. Neka im je večna slava i Bog da im dušu prosti!”

Sa gornje strane, tik uz groblje nalazi se crkva Rođenja Presvete Bogorodice, čija bela fasada i kupole prave izrazit kontrast sa tamnom strukturom ovog ruskog monumenta. Okružen je urednim redovima nadgrobnih ploča, što dodatno naglašava njegov značaj u okviru groblja.

Oblik spomenika, kombinacija stuba, krsta i kule, prati savremeni stil pravoslavnih memorijalnih obeležja. Svojom vertikalom i težinom materijala deluje kao stalni čuvar zajedničke grobnice.

Na ovom mestu svakog 12. aprila obeležava se „Dan ruskih dobrovoljaca“. Okupljaju se porodice, predstavnici institucija, lokalnih udruženja i gosti iz Rusije. Na Megdan se dolazi tiho, sa osećajem poštovanja prema ljudima koji su u ratovima devedesetih ostavili život daleko od svog doma.

Pored groblja, u Višegradu postoje i druga obeležja: Kozačka ulica i veliki krst na Starom gradu, podignut u znak sećanja na dobrovoljce. U ratnim beleškama nekadašnjih učesnika ovog rata opisane su borbe na višegradskim položajima, posebno na vrhu Zaglavak, ali i motivi dolaska na ratište: najčešće ideja slovenske bliskosti, „bratskog duga“ i uverenje da borba nije tuđa.

Porodice poginulih dobrovoljaca i danas dolaze na Megdan. Za mnoge od njih, Višegrad je postao druga domovina, jer tu je večno konačište njihovih najmilijih. Mesto gde, kako kažu, „nisu zaboravljeni“.

Iako je groblje pre svega prostor tišine i molitve, u lokalnoj sredini ono ima i širu simboliku. Zajednička grobnica ruskih dobrovoljaca na Megdanu svedoči o odnosu koji je vekovima bio prisutan u međusobnom oslanjanju i solidarnosti srbskog i ruskog naroda. Na ovom mestu ta veza nije predstavljena deklarativno, već stvarno, kroz živote i stradanje ljudi koji su došli da se bore rame uz rame sa srbskim borcima.

Spomenik na Megdanu podseća nas da istorija odnosa Srba i Rusa nije samo politička ili diplomatska, već pre svega duboko ljudska. A ovo groblje, tiha, osvećena zemlja koja čuva kosti ruskih dobrovoljaca palih za srpstvo,stoji kao nemi zavet da je srbsko-rusko bratstvo temeljeno u krvi, osnaženo u žrtvi i zauvek urezano u našoj duši.


Izvor: [BRATSTVO] / D.O.