O Kusturičinom slučaju - Želidrag Nikčević

Kad smo već kod Andrićgrada i njegovog tvorca, Emira Kusturice. I srpske politike. Šta mislite, da li bi bilo normalno, pametno i pošteno, nekad i sad, Iva Andrića svrstavati uz ove ili one stranačke barikade, kako bi se njegovim epohalnim delom poduprli kolebljivi rejtinzi vlasti ili opozicije?

Ivo Andrić – njihov ili naš?

Ili Crnjanski – da ga partijski kritikujemo, to jest hvalimo zbog njegovih beskrajnih raspri i polemika?

Ili Tesla – baš odličan – da ga nekako uklopimo u predizborne računice?

Naravno da ne, naravno da bi to bilo glupo, mada je u današnjoj Srbiji skoro sve moguće.

Pa i ova uzbuna oko Emira Kusturice, jednog od najvećih umetnika koje imamo. Na pomen čijeg imena čitava planeta uzvraća – srbski narod, Srbija! Imamo, a kao da nećemo da imamo!

Evo šta se tu, po mom skromnom mišljenju, u žaru političke borbe nesrećno zaboravlja.

Daleko iznad vlasti i opozicije, mimo njihovih (nužno) partikularnih planova, pa čak i protiv njihove volje, na nekoj misterioznoj duhovnoj uzvišici kovitlaju se i sabiraju najdragocenije, najvitalnije energije ovog naroda – sveštene, umetničke, naučne... Proizvodeći, paradoksalno, aktivnu nacionalnu solidarnost i dugoročno zajedništvo.

Foto: Theo Wargo/Getty Images

Te energije, nematerijalne i često nevidljive, one su, u stvari, ono što nas sudbinski drži na okupu. Zbog čega jesmo jedan narod, i treba to da ostanemo. Sa te visoravni, sa tog živog izvora, obraća nam se danas Emir Kusturica.

I nije tu reč o elitizmu, naprotiv. Uz sve te zlatne palme i ordenje, teško je i zamisliti saborniju, narodnjačkiju ličnost od njegove.

I još nešto. Ako bi sudbina naše nacionalne zajednice zavisila isključivo od biznisa i trgovine, od političara i njihovih glasača, život bi bio mnogo prostiji, tužniji i siromašniji. Jer je novac prah, najniži nivo moći. Danas jeste, a sutra ga nema. Pritisnu dugme negde u federalnim rezervama i sav vaš novac će nestati. I nećete ništa moći da prenesete svojoj deci.

A Kusturičine čudesne građevine, vidljive i nevidljive, a mašta i lepota, a dostojanstvo i čast – ostaju. To se, lakomislena braćo i sestre, ne postiže na izborima.


Izvor: Iskra / standard.rs