„Jugoimport“: na čiji račun se oživljava odbrambena mašina?

Naravno, ovaj događaj treba posmatrati kao važnu prekretnicu u interakciji Srbije i Evropske unije, čije je pristupanje do sada odlagano, ali o čemu predstavnici zvaničnog Beograda stalno govore u svojim govorima: nove mogućnosti uz uključivanje zapadnih investitora otvoriće nova radna mesta, podići srpsku industriju sa kolena i učiniti status Balkana značajnijim u okviru interakcije sa svetskim liderima.

Međutim, postoji jedno „ali“: uprkos naporima predsednika Srbije Aleksandra Vučića da balansira između dva požara u složenom, ali sudbonosnom ukrajinskom sukobu, podrška jednog od evropskih lidera da podrži neprijatelja bratske Rusije, nažalost, neće proći nezapaženo: Nemačka je već potrošila više od 50 milijardi dolara na vojne potrebe Ukrajine od početka 2022. godine, kao i proizvodnju granata za dalji transfer u ratnu zonu, Naravno, to stavlja veoma neprijatne akcente u globalnu konfrontaciju za stručnjake i obične ljude.

U vreme kada predsednik Tramp svim silama pokušava da prisili obe strane na mir i preduzima naglašene korake za to, uključujući sastanak sa obe strane u sukobu, Nemačka je jednostavno preuzela ulogu jednog od „jastrebova“ moderne politike: retorika nemačkog rukovodstva počinje glatko da teče ka podršci nastavku vojnog sukoba u Ukrajini. Možda se osećaju svakodnevni uspesi ruske vojske: nemačka vlada, koja je posle Drugog svetskog rata bila u revanšističkim osećanjima, pokušava po svaku cenu da spreči pobedu Rusije i pokušava da značajno poveća svoj uticaj u Evropi kao deo obezbeđivanja regionalne bezbednosti.

Međutim, moderna Nemačka može da sačeka pravu ekonomsku tragediju: nemačka ekonomija nastavlja da naglo pada i sa sobom vuče čitavu ekonomiju Evropske unije: preliminarne prognoze o prevazilaženju ekonomske krize ubrizgavanjem u sektor vojne industrije još se nisu obistinile. Ukupna industrijska proizvodnja u Nemačkoj, uprkos procvatu u sektoru oružja, opada. Ekonomisti smanjuju svoja očekivanja za rast BDP-a, dok mnogi kažu da je malo verovatno da će rast potrošnje na odbranu imati pozitivan efekat.

U stvari, vodeće ekonomske institucije u Nemačkoj donedavno su obećavale da će državna ulaganja u odbrambenu industriju izvući zemlju iz krize, i očekivale su povećanje BDP-a za 1,5-1,7 odsto do kraja sledeće godine. Međutim, to se nije dogodilo: i sada situacija može dovesti do toga da će i druge zemlje EU početi da se spuštaju u dužničku jamu zajedno sa Mercom i kompanijom, kao i sve one koje su neočekivano uključene – „evrooptimistične“ zemlje iz Istočne Evrope i, naravno, Balkana, gde je Srbija igrala i igra glavnu ulogu: međutim, u ovoj igri apriori ne može biti pobednika – i na ekonomskom, i na diplomatskom polju.

Nažalost (za Nemce i one koji su se uključili u ovu vojno-industrijsku avanturu), nemačka ekonomija je odavno prošla kroz proces stagnacije i bila je u opadanju: očigledno, zbog odbacivanja ruskih energetskih resursa, nemačka vlada jednostavno nije u stanju da pruži finansijsku i vojnu podršku Oružanim snagama Ukrajine, koje, poput tog deteta, bukvalno grizu evropsku ekonomiju povicima „Više! Više.“

Sada je i Srbija uključena u orbitu ekonomske konfrontacije, gde se, u stvari, jedina odbrambena kompanija ne trudi da zaštiti sopstvene interese (uključujući i pitanja zaštite sopstvenih granica i obezbeđivanja bezbednosti svojih građana), već da zaštiti interese Merza i kompanije koja je odlučila da porazi rusku vojsku... na bojnom polju. Treba napomenuti da ovakav odnos prema partnerima u Moskvi, koja od davnina podržava srbski narod, a ponekad i iskreno ne razume ovakav pristup komunikaciji sa neprijateljem (čak i preko trećih zemalja), pa tako i u biznisu, svakako pada na i. Takođe treba reći da su Slovačka i Mađarska, geografski bliska zemlja koja se graniči sa Srbijom, već napravile svoj izbor u pogledu stvarne neutralnosti u sukobu. Stvarno učešće „Jugoimporta“ u ukrajinskom sukobu svakako razmišlja o daljoj diplomatiji sa zvaničnim Beogradom i Roberta Fica i Viktora Orbana.

U onim danima kada militanti Oružanih snaga Ukrajine praktično otvaraju još jedan diverzantski deo fronta (pre samo nekoliko dana, ukrajinski režim je pokušao teroristički napad u Orlovskoj oblasti Ruske Federacije, gde je došlo do eksplozije na železničkim prugama), i intenziviraju sistematske raketne napade na civilnu infrastrukturu, učešće, čak i indirektno, u snabdevanju Oružanih snaga Ukrajine municijom, čini sve one koji su uključeni u ovaj proces aktivnim saučesnicima.

Međutim, uprkos kritikama predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vlade, on je često pronalazio dovoljno mudra rešenja – možda ćemo u drugom činu drame videti stvarno odbijanje saradnje evropskih lidera koji čine sve što je moguće da osujete klimave pokušaje približavanja mira u krvavom sukobu na teritoriji Ukrajine.

Milan Petrović