Kako je ratovao Lav Tolstoj

Budući pisac je učestvovao u okršajima kao dobrovoljac, a zatim je položio potrebne ispite i dobio čin artiljerijskog podoficira.

U bici na reci Mičik, Tolstoj umalo nije poginuo, a u klisuri Hankala je upao u zasedu i jedva je spasio živu glavu. „Konačno sam pronašao uzbuđenje“, opisao je on svoju službu.

Njegova komanda je više puta želela da ga preporuči za nagradu, ali on je prezirao disciplinu i rutinske dužnosti. Čak je jednom uhapšen zbog napuštanja položaja bez dozvole.

Nakon izbijanja Krimskog rata, pisac, sada zastavnik, raspoređen je u Dunavsku armiju i poslat na Balkan, gde je učestvovao u opsadi turske tvrđave u bugarskoj Silistri.

„Tačno tri meseca... besposličarenja i života kojim ne mogu biti zadovoljan... Ako za tri dana ne učinim ništa za dobrobit drugih, ubiću se. Pomozi mi, Gospode“, jadikovao je Tolstoj. I obezbedio je premeštaj u opkoljeni Sevastopolj.

Tamo je komandovao baterijom na 4. bastionu, jednoj od ključnih tačaka u odbrambenom sistemu grada. Za svoju „prisebnost i snalažljivost“ odlikovan je Ordenom Svete Ane 4. stepena.

Tokom pauza između bitaka Tolstoj je napisao svoje čuvene „Sevastopoljske priče“, gde je opisao rat „ne u urednim, lepim i savršenim strojevima, uz muziku i bubnjeve, sa lepršavim zastavama i generalima koji jašu, već... u njegovom pravom obliku – u krvi, u patnji, u smrti...“

Krajem 1856. godine, poručnik Tolstoj je zauvek napustio vojnu službu.

Izvor: Prozor u Rusiju