Francuski premijer podneo ostavku samo nekoliko sati nakon predlaganja novog kabineta

Francuski premijer Sebastijan Lekornju objavio je svoju ostavku manje od 12 sati nakon što je imenovao novi kabinet. Francuski parlament je duboko podeljen u nastojanjima da usvoji novi budžet koji bi se bavio rastućim dugom.

Bivši ministar odbrane, Lekornju je bio sedmi premijer koga je imenovao francuski predsednik Emanuel Makron i peti u poslednje dve godine. Njegova iznenadna ostavka manje od mesec dana nakon preuzimanja funkcije čini ga premijerom sa najkraćim mandatom u modernoj istoriji Francuske.

Dugogodišnji Makronov lojalista, Lekornju se u nedelju suočio sa žestokim kritikama obe političke strane nakon što je predstavio novi kabinet koji je u velikoj meri ostao nepromenjen u odnosu na prethodnu vladu Fransoa Bajrua. Stranke u Narodnoj skupštini zapretile su da će ga oboriti glasanjem.

Nakon objave, nekoliko političkih partija pozvalo je na vanredne parlamentarne izbore. Stranka Nacionalno okupljanje saopštila je na mreži H da je „makronizam na izdisaju“ i pozvala Makrona da izabere između raspuštanja Narodne skupštine ili sopstvene ostavke.

Žan-Lik Melanšon, lider levičarske partije Nepokorena Francuska (LFI), takođe je pozvao na unošenje predloga za uklanjanje Makrona sa funkcije.

Ubrzo nakon vesti o Lekornjuovoj ostavci, pariska berza je pala za 12%, što je učinilo indeks najlošijim u Evropi. Evro je takođe oslabio za 0,7% usled političke nestabilnosti.

Finansije Francuske su pod sve većim pritiskom, sa deficitom koji je 2024. dostigao 5,8% BDP-a i javnim dugom koji je porastao na 113%, daleko iznad limita od 60% predviđenog pravilima EU. Vlada je pokušavala da progura budžet štednje usmeren na smanjenje potrošnje i stabilizaciju odnosa duga, ali podele u Narodnoj skupštini učinile su dogovor nemogućim.

Politički ćorsokak proističe iz prošlogodišnjih vanrednih parlamentarnih izbora, koji su Francusku ostavili bez jasne većine. Donji dom je sada podeljen između tri bloka — Makronove centrističke alijanse, levičarskog Novog narodnog fronta i Nacionalnog okupljanja — od kojih nijedan ne može da vlada samostalno. Kao rezultat toga, Makronove vlade su više puta imale probleme da obezbede glasove za ključne zakone.


Izvor: RT (F)