Je li Ukrajina na pragu poraza?

Vladimir Putin još od 2022. godine ni za jotu nije promenio svoje ratne ciljeve i ostaje odlučan da nastavi borbu. Donald Tramp nema nikakav novi mirovni plan osim okončanja rata u Ukrajini pod Putinovim uslovima. Za to vreme, Kijev ostaje bez novca i ljudstva za odbranu, baš kao što je već ostao bez raketa za sisteme „Patriot” kojima bi zaštitio svoje nebo od raketnih udara Kremlja.

To su tri depresivna zaključka nakon najnovije runde šatl-diplomatije koju su u Moskvi i Kijevu vodili Trampov zet Džared Kušner i specijalni izaslanik Stiv Vitkof.

Uoči njihovog polaska, Tramp je izjavio da će njegovi „momci” predstaviti „novi plan” za Ukrajinu. Međutim, brzo se ispostavilo da takva inicijativa uopšte ne postoji. Umesto toga, nasmejani Putin je jednostavno reciklirao svoje stare teze o oslobađanju celog Donbasa, uz ponovno insistiranje na tome da Ukrajinu i treba „demilitarizovati” i „denacifikovati”.

Objektivno govoreći, dijalog je uvek bolji nego izostanak ikakve komunikacija – posebno u ratu koji se pretvorio u iscrpljujuće pozicione borbe na terenu, dok su obe strane svoje strateško delovanje preusmerile na udare dugog dometa, u pokušajima da unište gradove i ključnu infrastrukturu protivnika.

Zabluda Zelenskog

Pojedini proukrajinski komentatori ismevali su Džareda Kušnera zbog njegovog optimističnog insistiranja na tome da Tramp nastoji da okonča rat oslanjajući se na svoje poslovno iskustvo. „Rat je igra sa negativnim zbirom – u njemu svi gube”, izjavio je Kušner na konferenciji za medije u Kijevu. „Biznis i mir imaju pozitivan zbir.”

Kušner je takođe govorio o Putinovim zamislima za sopstvenu zemlju, koje bi takođe mogle biti ostvarene kada se rat završi. Jurij Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku, koji je nalik nekadašnjim članovima Politbiroa, potvrdio je da se „detaljno razgovaralo o ekonomskim pitanjima i potencijalnim velikim, obostrano korisnim rusko-američkim projektima”.

Ukratko, Trampovi ljudi i dalje u prvi plan stavljaju ekonomsku korist od okončanja rata. Vladimir Zelenski, s druge strane, bitku za Donbas naziva „borbom za opstanak”.

U određenom smislu, Tramp duboko greši u svom uverenju da će privlačenje poslovnim dogovorima na bilo koji način uticati na Kremlj. Da je Putinu zaista stalo do ruske ekonomije, on ne bi ni pokrenuo invaziju punog obima. Za Putina ovaj sukob nije pitanje očuvanja blagostanja, već odbrane Rusije od egzistencijalne pretnje.

Vladimir Putin na informativnom sastanku o stanju na ukrajinskom frontu, 11. decembar 2025. (Foto: Kremlin.ru)

Istovremeno, Zelenski je podjednako u zabludi kada je reč o šansama Ukrajine da pobedi Rusiju – ili čak da zaustavi sporo ali neumitno napredovanje Kremlja. Što je još važnije, dok Kremlj nastavlja svoju surovu kampanju sa ciljem da gradove Ukrajine učini nemogućim za život, uruši njenu ekonomiju i oduzme joj budućnost, sposobnost Kijeva da se odbrani dovedena je pod ozbiljnu sumnju.

Jedan deo ukrajinske noćne more je taktičke prirode. Svaki od ruskih napadačkih sistema dugog dometa postao je još razorniji. Nova generacija dronova „Geran”, daleko bržih i preciznijih od starijih iranskih modela „Šahid”, sada se primenjuje masovno. Rusija razvija najmanje dva nova, jeftinija krstareća raketna sistema i povećava proizvodnju balističkih raketa koje se lansiraju sa zemlje i iz vazduha.

„Ovo je rat gradova i infrastrukture. U njemu niko neće pobediti”, kaže za Gardijan Serži Beskrestnov, savetnik Zelenskog za odbrambene tehnologije i jedan od vodećih ljudi ukrajinskog vojnog vrha. „Napad je postao jači od odbrane.” On predviđa da Ukrajina neće uspeti da nabavi dovoljno raketa kako bi tokom predstojeće zime u potpunosti zaštitila svoje gradove od razaranja.

Međutim, veći deo postepenog i neumitnog ukrajinskog poraza strateške je prirode. Zapadne sankcije su u suštini propale – pre svega zbog sebične namere Bajdenove administracije da se cene nafte održe niskim, ali i zbog gladi Evrope za ruskim tečnim prirodnim gasom, posebno nakon rata u Iranu. Umesto da bude slomljena sankcijama ili uništena ukrajinskim udarima dugog dometa, ruska vojna industrija dodatno jača.

Tačno je da to dolazi uz pogubnu cenu po njenu ekonomiju, pri čemu čak 45 odsto prihoda ruske vlade sada odlazi na ratnu proizvodnju. Isto tako, ukrajinski udari jesu izazvali krizu nafte i izbacili iz stroja 20 odsto skladišnih kapaciteta Vajldberisa, „ruskog Amazona“. Ali to je cena koju je Putin spreman da plati – što je upravo i potvrdio Kušneru i Vitkofu na najjasniji mogući način.

Sudar sa stvarnošću

Možda i najveća strateška kriza za Ukrajinu leži u trostrukom neuspehu njenih evropskih saveznika. Prvo, Velika Britanija i Evropa stalno pričaju o sankcijama, dok su u praksi Moskvi za naftu i gas uplatile daleko više novca nego što su Kijevu poslale vojne pomoći.

Drugo, strah od eskalacije i stavljanje sopstvene odbrane ispred ukrajinske sprečili su Evropljane da pošalju ofanzivne rakete (poput „Taurusa”) za dejstvo po ruskim ciljevima, kao i da podele sopstvene zalihe dragocenih protivvazdušnih sistema „Patriot”. Međutim, treći i najozbiljniji promašaj jeste odbijanje da se ozbiljno razmotri ulaženje u mirovne pregovore sa Rusijom, uz tvrdoglavo i slepo uverenje da će podsticanje Ukrajine da se bori u nedogled nekako magično dovesti do pobede.

Ukratko, višestruka obećanja zapadnih lidera sa početka rata da će Ukrajini dati „sve što je potrebno” i „dokle god bude potrebno” (Džo Bajden u junu i novembru 2022. godine) bila su u suštini obmanjujuća. Štaviše, ta neograničena, ali nedefinisana obećanja – koja su postala mantra svih britanskih premijera još od Borisa Džonsona, a nedavno ih je u Kijevu potvrdio i Endi Bernam – na kraju su donela najgori mogući ishod.

Onlajn sastanak „Koalicije voljnih“, 11. decembar 2025. (Foto: president.gov.ua)

Poslovnično paranoični Kremlj postao je uveren da se bori protiv „Kolektivnog zapada” – dok je taj isti Zapad nastavio da kupuje naftu i gas od tog istog Kremlja i da ih transportuje svojim brodovima.

Prelomni trenutak – u kojem će se ta obećanja najzad žestoko sudariti sa stvarnošću – uslediće uskoro u vidu predstojeće fiskalne krize u Kijevu. Ukrajinski premijer Korecki nedavno je objavio da je Kijev već potrošio većinu svojih odbrambenih sredstava za 2026. godinu i da se suočava sa budžetskom rupom od 26 milijardi evra (30 milijardi dolara) – uprkos nedavnoj pozajmici EU od 90 milijardi evra (104 milijarde dolara).

Taj zajam, obezbeđen nakon višemesečnog političkog trgovanja u Briselu, predstavljao je krajnji domet onoga što je EU realno sposobna da uradi. Dok Ukrajina ulazi u najtežu i najsuroviju zimu od početka rata, ona ne samo da ostaje bez raketa za sisteme „Patriot” i ljudstva na prvoj liniji fronta, već i bez novca da nastavi borbu.

Evropska obećanja

Istovremeno, Zelenski se kod kuće suočava sa savršenom političkom olujom. Godina neprekidnih korupcionaških skandala u Kijevu – od kojih je najnoviji hapšenje zamenika generalnog tužioca pod optužbom da je pružao zaštitu onlajn centrima koji su sprovodili sajber prevare – ozbiljno je narušila poverenje u njegovu administraciju.

Desetak visokih članova njegovog tima sada je u zatvoru, pod istragom ili u bekstvu van zemlje. Okršaj u jednoj kijevskoj ulici između suparničkih frakcija Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) i Glavne obaveštajne uprave (GUR) naveo je mnoge Ukrajince da se zapitaju da li se njihova zemlja vraća „gangsteraju“ iz devedesetih.

Prošlonedeljno istraživanje Njujork tajmsa otkrilo je da je ukrajinski sistem vojnih nabavki tokom rata pretrpeo ozbiljne posledice usled prevara, neracionalnog trošenja i lošeg upravljanja. Tajne revizije pokazuju da je samo u 2024. godini oko 1,2 milijarde dolara izgubljeno kroz preplaćene iznose i koruptivne ugovore.

Ništa čudno, avgustovska istraživanja agencije SOCIS pokazuju da većina Ukrajinaca smatra korupciju ozbiljnijom pretnjom po državu od Rusije – kao i da čak 57 odsto njih krivi Zelenskog za njenu rasprostranjenost, što je gotovo dvostruko više u odnosu na slično istraživanje iz aprila 2025. godine. Ista anketa takođe predviđa da bi ga u drugom krugu izbora pobedila čak tri različita rivala, svaki ubedljivom većinom sa odnosom glasova od oko dva prema jedan.

Džared Kupner i Stiv Vitkof na pregovorima sa Vladimirom Putinom u Kremlju, 5. septembar 2026. (Foto: Kremlin.ru)

Šta može spasiti Ukrajinu od političkog i vojnog kolapsa? Postoje znaci da politički tabu Evrope u vezi sa razgovorom sa Putinom počinje da puca. Alis Vajdel iz nemačke stranke AfD, nakon najnovije pobede na izborima u Saksoniji-Anhalt, pozvala je na „otvoreni kanal sa Rusijom kako bi se postigao sporazum i došlo do mirnog rešenja”. Prema rečima Julije Mendel, portparolke Zelenskog od 2019. do 2021. godine, „uzdižu se nove snage i postaju sve jače”, one predstavljaju „našu jedinu šansu za mirnu Evropu… Više oružja nas neće spasiti. Nikada i nije”.

Do sada je svaka mirovna ponuda bila nepovoljnija po Kijev od prethodne. Čini se da je Putinova jasna namera da ukrajinskim gradovima zada još jedan surov, završni udarac pre nego što konačno završi rat pod sopstvenim uslovima, možda već sledeće godine.

Trampova administracija odavno je digla ruke od ideje o pružanju podrške potpunoj ukrajinskoj pobedi, a istoričarima ostaje da procene da li je takva odluka o obustavi američke pomoći i isporuka oružja postala samoispunjujuće proročanstvo. Što se tiče Evrope, ona nastavlja da deli prazna obećanja, ali bez ikakvog konkretnog plana kako da pomogne Ukrajini ili da je spase od gneva Kremlja – a još manje kako da slomi rusku ekonomiju ili Putinovu volju za borbom.

Oven Metjuz je pomoćnik glavnog urednika časopisa Spektejtor (The Spectator).

Izvor: Novi Standard / The Spectator