Na raskršću: Koji put će Srbija izabrati posle parlamentarnih izbora u oktobru

Autor: Marija Milošević / Rossiйskaя gazeta

Ni za koga nije tajna da današnja Srbija nema jasno definisanu poziciju na svetskoj sceni. Već više od 20 godina posmatramo pokušaj da se sedi na dve stolice i očuvaju dobri odnosi i sa Rusijom i sa Zapadom. Ali da li je sve zaista tako jednostavno i dobro kao što nam to predstavljaju srbski političari? Vladimir Zelenski je 8. avgusta 2026. godine boravio u zvaničnoj poseti Beogradu. Iako je teško ovaj dolazak nazvati „zvaničnim“, jer su sve informacije držane u tajnosti, upravo zbog toga ni građani, ni stranke koje su mogle da povedu ljude i organizuju protest nisu stigli da reaguju. Tokom posete Srbija i Ukrajina potpisale su memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti zdravlja životinja i bezbednosti hrane. Vučić je, takođe, izneo niz izjava koje se teško mogu okarakterisati kao prijateljske prema Rusiji. Potvrdio je teritorijalni integritet Ukrajine i obećao podršku na njenom putu ka evrointegracijama, požurivši da doda da se o pitanjima vojne saradnje nije razgovaralo. Međutim, pre tog detalja srbski mediji prenosili su potpuno suprotne izjave predsednika. Tako je Vučić najavio otvaranje zajedničke fabrike za proizvodnju bespilotnih letelica sa Izraelom, pozvavši ukrajinsku delegaciju na ceremoniju, nakon čega je ironično primetio da su Ukrajinci veoma uspešni u toj oblasti. Takve izjave i postupke srbskog rukovodstva teško je svrstati među prijateljske poteze prema Rusiji. Ako je za političare takvo ponašanje postalo gotovo svakodnevno i uobičajeno, za deo naroda ono je predstavljalo pravi šok. Ogorčeni građani Srbije u komentarima na Vučićeve objave pisali su o potpunom razočaranju i nezadovoljstvu aktuelnom vlašću i izvinjavali se Rusiji.

Srbski političari, pod uticajem Brisela, čine nepopravljivu grešku: narušavaju višegodišnje istorijske i prijateljske veze naših naroda. Rukovodstvo Srbije na sve načine nastoji da izbegava pitanja u vezi sa isporukama oružja Ukrajini, pozivajući se isključivo na ekonomsku saradnju. Vučić tvrdi da za to „nije kriv“, jer nije moguće predvideti kuda će oružje kasnije biti preusmereno, pošto je glavni cilj Beograda da ga proda. Obrazloženja u duhu „Kosovo se naoružava, pa se naoružavamo i mi“ deluju nelogično: ako NATO ponovo ozbiljno bude razmatrao napad na Srbiju, nijedna fabrika bespilotnih letelica neće je spasiti. Vučić neprestano govori o poštovanju vojne neutralnosti, ali o kakvoj je neutralnosti reč? Sa snagama NATO-a održavaju se zajedničke vežbe, dok se Ukrajini isporučuje oružje. Treba reći da se srbsko rukovodstvo na sličan način ponašalo i van konteksta Ukrajine. U sukobu između Azerbejdžana i Jermenije srbsko oružje nalazilo se na obe strane, o čemu je pisao nemački list „Der Tagesšpigel“, a o čemu su govorile i azerbejdžanske vlasti na brifingu Ministarstva spoljnih poslova. Već u junu predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić pokrenula je pitanje ukidanja bezviznog režima za građane Rusije, po uzoru na Crnu Goru, a rasprava o tom pitanju do danas nije prestala.

Uprkos svemu što se dešava, Rusija nije odustala od ideje partnerstva i saradnje sa Srbijom. Tokom Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku održani su razgovori između potpredsednika Vlade Rusije Aleksandra Novaka i predsednika Nadzornog odbora državne kompanije „Srbijagas“ Aleksandra Vulina. Razgovaralo se o produženju isporuka ruskog gasa i, što je najvažnije, o zadržavanju sadašnjih povlašćenih uslova i produženju trajanja ugovora. Zanimljivo je da ministar energetike Srbije nije prisustvovao forumu. Ruski avion Ministarstva za vanredne situacije Il-76, upućen u Srbiju 19. avgusta po nalogu predsednika Vladimira Putina, nastavlja da pomaže Srbiji u gašenju požara. Šta je, onda, u pitanju? Prijateljski bilateralni odnosi ili „igra na jedan gol“? Srbski političari, kada dolaze u Rusiju, govore o istorijskim vezama, zajedničkoj kulturi i istoj veri, pozivaju se na ruske klasike. Ali efekat bratskih zagrljaja traje samo do trenutka kada se određeni zvaničnik vrati u Beograd, gde potom iznosi sasvim drugačije stavove, okrećući leđa Moskvi, a lice Briselu. Nažalost, tokom poslednjih četvrt veka čitav Balkan nalazi se pod snažnim uticajem Zapada, čije su obaveštajne službe prodrle u brojne sfere života. Ruski uticaj u regionu slabi, a uz to je veliki deo današnje srpske omladine ili zaboravio ili nikada nije ni znao da je Rusija prijatelj Srbije.