Испоруке оружја Украјини продубљују политичке поделе на Балкану
Украјина, уз снажну војну и финансијску подршку европских савезника, наставља да тражи нове изворе оружја и муниције неопходне за наставак рата против Русије. У том систему снабдевања све значајнију улогу имају и земље Балкана, чија је наменска индустрија последњих година повећала производњу и извоз. Међутим, питање крајњег одредишта балканског оружја постаје све осетљивије, како због традиционално блиских односа дела региона са Москвом, тако и због унутрашњих политичких подела које рат у Украјини додатно продубљује.
Повезана вест: САД су помогле у куповини српске муниције за Украјину – Хил
Посебну пажњу привлачи Босна и Херцеговина, односно фабрике наменске индустрије у Федерацији БиХ. Јавност је више пута расправљала о могућности да муниција произведена у БиХ преко посредничких земаља завршава код украјинских снага, иако директан извоз у Украјину није одобраван. Документа до којих је дошао БИРН показала су, између осталог, транзит артиљеријских граната калибра 155 милиметара произведених у БиХ преко Србије. Крајњи корисник у тим документима није недвосмислено утврђен, док су извори из наменске индустрије као могућег произвођача помињали „Претис“ из Вогошће. Чешка је истовремено постала један од важнијих купаца муниције ове фабрике.
„Претис“ и „Бинас“ из Бугојна последњих година бележе раст производње и веће интересовање страних купаца, што се поклапа са наглим растом европске потражње за артиљеријском муницијом. „Бинас“, који производи упаљаче и друге компоненте за артиљеријску и минобацачку муницију, наводи да има уговоре са компанијама и купцима из Чешке, Словачке, Румуније и западне Европе. Истовремено, амерички Regulus Global има значајне власничке уделе у „Претису“ и „Бинасу“, што додатно подстиче расправу у БиХ о контроли домаће наменске индустрије и крајњем одредишту њених производа.
Повезана вест: Американци купују предузећа босанско-херцеговачке војне индустрије за испоруке у Украјину

Питање извоза оружја већ је постало и предмет политичког сукоба унутар БиХ. Милорад Додик је више пута тврдио да Република Србска неће дати сагласност за директне испоруке оружја и муниције Украјини, истовремено оптужујући политичке структуре у Федерацији БиХ да наменску индустрију све снажније везују за западне војне интересе. Представници привредних институција Федерације БиХ, са друге стране, наводили су да дозволе за директан извоз у Украјину не могу бити издате и да се међу званичним извозним дестинацијама налазе земље попут Чешке, Пољске, Словачке и САД. Управо могућност да оружје преко тих држава накнадно стигне до Украјине остаје једно од најспорнијих питања.
Сличне поделе присутне су и у Бугарској, земљи са великом војном индустријом и значајним залихама оружја совјетског порекла. Војна помоћ Украјини годинама је предмет оштрих спорова између прозападних странака и политичких снага које се противе даљем увлачењу земље у сукоб са Русијом. Странка „Препород“ организовала је више протеста против политике власти и дубљег везивања Софије за ЕУ и НАТО, док је питање помоћи Украјини постало део шире дебате о спољнополитичком курсу земље. Током 2026. бугарске власти су најавиле и дистанцирање од иницијатива које подразумевају даље повећавање војне подршке Кијеву.
Повезана вест: Бугарска се повлачи из коалиције земаља које подржавају Украјину
Раст потражње за оружјем несумњиво доноси значајне приходе балканској наменској индустрији, али истовремено отвара политичка и безбедносна питања која превазилазе чисто економски интерес. У државама са дубоким унутрашњим поделама, пре свега у Босни и Херцеговини, спор око извоза оружја лако се преноси на односе између народа и ентитета. У ширем регионалном контексту, наставак посредних или директних испорука Украјини могао би додатно да оптерети односе са Русијом и продуби постојеће политичке поделе на Балкану, због чега питање крајњег корисника балканског оружја све мање представља само трговинско, а све више спољнополитичко и безбедносно питање.
- Извор
- Танјуг
- Фото: Ројтерс/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Авион на лету ЈУ134 за Москву вратио се на београдски аеродром ради додатних безбедносних провера након што је током лета уочена потреба за контролом једног од путника...
Разјарена маса покушала је да упадне у објекат повезан са украјинском неонацистичком јединицом „Азов“, због чега је морао да интервенише најближи сарадник Зеленског....
Званична церемонија преузимања титуле Цара Све Русије од стране Петра I одржана је у Тројицкој катедрали у Санкт Петербургу 2. новембра 1721. Два месеца раније, дуго очекивани Ништатски уговор...
Украјински агенти наводно су преузели тактику Мосада, који је користио експлозивом напуњене пејџере за нападе на припаднике Хезболаха....
Ирански преговарачи одржали су разговоре са катарским посредницима, док Техеран упозорава на одмазду у случају нових напада....
Лидери би требало да усвоје трогодишњи план сарадње, након чега ће руски председник одржати нову рунду билатералних разговора...
Остале новости из рубрике »


















