Срби не желе у НАТО

 Око 50 одсто грађана сматра да Србија треба да постане чланица ЕУ док је број оних који се противе чланству значајно порастао у односу на претходна истраживања и данас износи 37 одсто, показују резултати истраживања јавног мнења „Активизам грађана у Србији” који су данас представљени у Београду.

Према речима програмског директора Центра за слободне изборе и демократију (ЦЕСиД) Ђорђа Вуковића, број од 50 одсто грађана који подржавају чланство земље у ЕУ представља „доњу амплитуду” пошто се у истраживањима спроведеним 2011. и 2013. године, тај проценат кретао од 62 до 66 одсто.

„Сличне податке бележимо и када је реч о подршци уласку Србије у НАТО. У претходним истраживањима, око 65 одсто грађана је било против чланства у НАТО док је такву одлуку подржавало око 25 одсто. Сада имамо ситуацију где 73 одсто грађана каже да је против уласка Србије у НАТО док чланство у тој организацији подржава око 12 одсто а без става је 15 одсто грађана”, казао је Вуковић.

Како је навео, истраживања спроведена у последњих седам-осам година показују да „генерално” постоји неповерење грађана према политичкм институцијама али и независним телима попут Повереника за информације од јавног значаја или Заштитника грађана.

„У претходном истраживању, поверење у Владу Србије показало је 35 одсто грађана а сада тај број износи 31 одсто. Највеће поверење и даље ужива Војска Србије, са 50 одсто, следе Црква са 39 одсто и полиција са 38. Док је 2012. године поверење у Народну скупштину имала скоро трећина грађана, а у мартовском истраживању 2015. године око 25 одсто, данас је тај проценат смањен на једну петину”, рекао је Вуковић који је додао да не постоји констатно поверење грађана у институције већ да однос према њима битно зависи од тога ко је на власти.

Он је истакао и да грађани релативно мало познају рад Народне скупштине и посланика али и да скоро 50 одсто испитаника сматра да постојећи изборни систем не омогућава да се у пуној мери оствари воља грађана.

„У Србији је данас актуелна прича о реформи политичког система, под којом сe првенствено мисли на реформу изборног система али нико није рекао шта у постојећем систему не ваља. Као његове предности, могу се навести чињенице да омогућава да се проценат освојених гласова у највећој мери пренесе у проценат освојених мандата, затим репрезентативност мањинских заједница, његова применљивост и једноставност гласања као и чињеница да није у супротности са кључним начелима међународних стандарда о изборним системима, као што су тајност гласања и једнакост права гласа”, оценио је Вуковић.

Према његовим речима, кључни недостаци постојећег изборног система у Србији су недостатак географске репрезентативности пошто 107 општина и градова немају своје представнике у парламенту, недостатак непосредности између кандидата на изборима и грађана који гласају за затворене листе и чињеница да грађанима не омогућава да сами бирају политичку елиту.

„То је кључни недостатак јер политичке странке а не грађани, одлучују ко чини елиту, чиме се омогућава класичан систем негативне селекције. Једно од решења би могло да буде увођење персонализованог пропорционалног система са 250 изборних јединица у коме би страначки кандидати улазили у парламент не на основу редоследа на листи већ на основу успешности у одну на кандидате са других листа у својој изборној јединици”, навео је Вуковић.

Представљајући резултате истраживања о активизму грађана Србије, извршни директор ЦЕСиД Бојан Клачар навео је да 51 одсто грађана сматра да Србије иде у лошем смеру док њих 28 одсто каже да се земља креће у добром правцу.

Одговарајући на питање како тренутно живе, 42 одсто грађана је навело да живи „тешко подношљиво или неподношљиво” док су најважније проблеме навели незапосленост и побољшање животног стандарда.

„Упитани на ком месту се доносе одлуке о њиховој будућности, по 22 одсто грађана је казало да те одлуке доносе премијер али и стране амбасаде у Србији. Да о њиховој будућности одлучују Влада Србије и тајкуни, навело је по 16 одсто испитаника”, рекао је Клачар.

Он је додао да у Србији има више чланова политичких партија него синдиката као и да грађани улазе у странке најчешће из личне користи.

„Око 10 одсто грађана је рекло да су чланови партија док је пет одсто навело да активно учествују у страначким активностима. Страначки активизам је једини који је опстао од почетка кризе док су исто време опали проценти учешћа грађана у спортским, хоби организацијама и слично. Кад је реч о спремности да лично учествују у решавању проблема, 40 одсто грађана је дало позитиван одговор али само 16 одсто њих је потврдило да је конкретно учествовало у протестима или писању петиција”, навео је Клачар.

Према његовим речима, 56 одсто грађана редовно излази на изборе а четвртина излази на већину избора.

„Због објективних разлога на изборима не учествује 22 одсто испитаника, док је 17 одсто рекло да је незаинтересовано за политику и изборе. Наводећи разлоге због којих не желе да се ангажују у политици, више од 50 одсто грађана је казало да је изгубило поверење у странке и политичаре, док је 14 одсто навело да су аполитични”, казао је Клачар.

Теренско истраживање, које је спровео ЦЕСиД у сарадњи са Националном коалицијом за децентрализацију и Националним демократским институтом, обухватило је 1.000 испитаника са територије Србије, без Косова и Метохије, а спроведено је у периоду од 10. до 20. јуна, методом лице у лице.