BitLab хостинг
Почетна страница > На данашњи дан

На данашњи дан

Данас је 28.03.2024. (88. дан у години). До краја године има још 277 дана.

На данашњи дан 28.03. досили су се следећи догађаји:

  • 1989. године - Проглашен је устав Социјалистичке Републике Србије којим је успостављен државно-правни суверенитет Србије на целој њеној територији.
  • 1945. године - Влада САД признала је владу Демократске Федеративне Југославије, девет дана после Велике Британије, која је то прва учинила.
  • 1881. године - У Бечу је потписана "Железничка конвенција" о изградњи пруге Београд-Ниш. Одлука о томе донесена је знатно раније, на интервенцију великих сила, посебно Аустроугарске и Немачке, које су настојале да остваре политичку и економску добит ширењем на исток. Градња пруге дужине 243,5 километара окончана је 1884. Уз финансијску подршку страних конзорцијума, до 1890. у Србији је изграђено 1.060 километара пруга које су водиле до аустроугарске, бугарске и турске границе.
  • 1872. године - Рођен је српски зоолог Живојин Ђорђевић, професор Београдског универзитета и члан Српске академије наука и уметности, један од зачетника модерне зоологије у Србији. Посебно се бавио паразитологијом и написао је више научних радова објављених махом у публикацијама САНУ и у иностранству.
  • 1854. године - Рођен је српски правник и политичар Андра Ђорђевић, професор на Великој школи у Београду и министар просвете. Знатно је допринео реформи школског система. Написао је више расправа и уџбеника из грађанског, трговачког и римског права, укључујући најзначајније дело "Систем приватног грађанског права у Краљевини Србији у вези са међународним приватним правом".
  • 1811. године - Умро је српски просветитељ, писац, филозоф и педагог Димитрије Обрадовић, познат по монашком имену Доситеј, први српски министар просвете, једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века. Напустивши манастир, доста је путовао као приватни учитељ, научио више страних језика, студирао на неколико европских универзитета и био најобразованији Србин свог времена. На позив вође Првог српског устанка Карађорђа, дошао је у Србију 1806. и 1808. организовао је Велику школу у Београду. Постао је 1811. први попечитељ просвештенија (министар просвете) у Србији. Знање и идеје уносио је у народ да би га ослободио заосталости, просветио и упутио ка напретку. Био је присталица употребе народног језика у књижевности и писао је тим језиком, залагао се за ослобађање жена ропске потчињености, у складу с најнапреднијим идејама Европе тог времена. Отворио је Србији врата у европску културу и створио основу модерне српске књижевности. Дела: "Живот и прикљученија", "Басне", "Христоитија", "Совјети здраваго разума", "Собраније".
  • 1794. године - Лувр, музеј у Паризу, отворен је за јавност (иако је званично био отворен од августа претходне године).


BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА