На данашњи дан

На данашњи дан 18.07. досили су се следећи догађаји:

• 2003. године - Здравко Муцић, босански Хрват, пуштен је из затвора Хашког трибунала после одслужења седам година од деветогодишње казне на коју осуђен за злочине над Србима у логору Челебићи код Коњица у БиХ.
• 2001. године - Скупштина Србије усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којим се Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а Србије трансформише у самосталну Безбједносно-информативну агенцију (БИА).
• 2000. године - Индонежанска војска признала је учешће неких својих трупа на муслиманској страни у дуготрајном хришћанско-муслиманском рату на острвима Малуку.
• 1994. године - У Буенос Ајреса, главног града Аргентине, у експлозији подметнуте бомбе у центру јеврејске заједнице погинуло је 96 људи.
• 1992. године - Ратни бродови НАТО пакта упловили су у Јадранско море ради контроле спровођења санкција Савјета безбједности Уједињених нација. Ово је била прва таква операција у Европи после Другог свјетског рата.
• 1991. године - Председништво СФРЈ донело је на сједници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније, пошто је Словенија 25. јуна прогласила самосталност.
• 1972. године - Власти Египта су затражиле од власти Совјетског Савеза да повуку свих 20.000 војних савјетника, при чему су оптужиле совјетске власти да нису послале обећано оружје.
• 1971. године - Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум-ал-Кајвајн и Фуџајра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. Споразум је на снагу ступио у децембру 1971, а у фебруару 1972. се федерацији прикључио и емират Рас-ал-Кајма.
• 1942. године - У Другом свјетском рату њемачка војска је, уз помоћ регуларне војске Независне Државе Хрватске (домобрани), после више од мјесец дана борбе, побједила југословенске партизане на планини Козари у северозападној Босни. Многа села су била спаљена, а око 50.000 људи одведено је у логоре.
• 1942. године - САД су објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији у Другом свјетском рату.
• 1936. године - Побуном у Мелији, у шпанском Мароку, против владе Народни фронт (шпанска странка) премијера Мануела Асање почео је грађански рат у Шпанији.
• 1933. године - Рођен, Јевгениј Александрович Јевтушенко, руски пјесник.
• 1925. године - Адолф Хитлер, будући нацистички лирдер Њемачке објавио је први том свог личног манифеста Мајн Кампф.
• 1921. године - Рођен, Џон Глен, амерички астронаут.
• 1918. године - Рођен, Нелсон Мандела, јужноафрички политичар.
• 1887. године - Рођен, Видкун Квислинг, норвешки официр и премијер.
• 1870. године - На Првом ватиканском концилу прогласшена је догма о папиној непогрешивости (инфалибилитет) о питању вере и морала свих вјерника.
• 1811. године - Рођен, Вилијам Мејкпис Текери, енглески писац.
• 1721. године - Умро, Жан Антоан Вато, француски барокни сликар.
• 1635. године - Рођен, Роберт Хук, енглески физичар.
• 1610. године - Умро, Микеланђело Меризи да Каравађо, италијански сликар.
• 1536. године - Енглески краљ Хенри VIII издејствовао од парламента доношење одлуке о непризнању папске власти. Тиме се утро пут ка стварању независне протестантске Англиканске цркве.
• 1290. године - Краљ Едвард I је протјерао Јевреје из Енглеске.
• 64. године - Изгорјело две трећине Рима у пожару. Цар Нерон је оптужио хришћане да су подметнули пожар, чиме је себи дао изговор да их протјера из Рима.