BitLab хостинг
Почетна страница > На данашњи дан

На данашњи дан

Данас је 10.05.2021. (130. дан у години). До краја године има још 235 дана.

На данашњи дан 10.05. досили су се следећи догађаји:

  • 1994. године - Силвио Берлускони формирао је италијанску владу са пет неофашиста.
  • 1979. године - Умрла је српска филмска глумица Италина - Ида Кравања, позната као Ита Рина, после удаје Тамара Ђорђевић, најпознатија филмска глумица у Југославији између два светска рата и прва наша глумица која је ушла у светску енциклопедију филма. Пре Другог светског рата, играла је низ главних улога у филмовима немачке и чешке продукције, а после рата, епизодне улоге у неколико домаћих филмова. Филмови: "Еротикон", "Галгентони", "Фантом Дурмитора", "А живот тече даље".
  • 1940. године - Винстон Черчил ступа уместо Невила Чембрлена на место премијера Велике Британије.
  • 1923. године - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле су конвенцију о оснивању "слободне зоне у Солуну", која је предата на употребу на период од 50 година 6. марта 1925. Зона је обухватала 94.000 квадратних метара, а Југославија је добила искључиво право употребе и царинску управу, али не и полицијску, јер је подручје остало под грчким суверенитетом. Нови аранжман СФРЈ и Грчке о транзиту југословенске робе преко слободне зоне луке у Солуну потписан је 3. фебруара 1975. у Атини, с важношћу од 10 година, после чега се аутоматски продужава сваких пет година.
  • 1844. године - Попечитељство просвештенија (Министарство просвете) Србије наложило је свим окружним начелствима да се старају о сакупљању старина. Тај датум узет је као дан оснивања Народног музеја у Београду, а акт о оснивању једне од најзначајнијих националних културних институција је - на иницијативу српског писца Јована Стерије Поповића, тада начелника попечитељства просвештенија - потписан 4. септембра 1844.
  • 1752. године - Бенџамин Френклин, амерички физичар, писац и политичар први пут је тестирао свој проналазак громобран.
  • 1594. године - Мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа, Светог Саве, Турци су спалили на Врачару у Београду. Спаљивању моштију 359 година после светитељеве смрти претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници на заставама носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед III наредио је Синан паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је - знајући да гроб Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, који се потом враћају вери предака - пренео мошти у Београд и спалио их. У народу је тада настала песма: "На Врачару Синан виче,/гори, гори свештениче,/то си од нас заслужио,/што си рају просветио."


BTGport.net - у1
9. мај, Дан побједе над фађизмом

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА