На данашњи дан

На данашњи дан 25.07. досили су се следећи догађаји:

• 2002. године - Предсједник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне посједе, први пут од 1917.
• 2001. године - Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења.
• 2000. године - Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању. Погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи. То је била прва несрећа "конкорда" откако је почео да лети, 1969.
• 1995. године - Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у БиХ. Лидер Републике Српске Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.
• 1994. године - Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.
• 1992. године - Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.
• 1991. године - Совјетски предсједник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије СССР-а нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застарјеле идеолошке догме.
• 1986. године - Умро, Винсент Минели, амерички филмски режисер италијанског порјекла.
• 1982. године - Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел.
• 1978. године - Рођен, Луис Џој Браун, прва "беба из епрувете".
• 1968. године - Папа Павле VI забранио вјерницима Римокатоличке цркве све вјештачке методе спрјечавања зачећа.
• 1963. године - СССР, САД и Велика Британија закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.
• 1957. године - Тунис постао република, за предсједника изабран Хабиб Бургиба.
• 1956. године - У судару италијанског и шведског брода "Андреа Дорија" и "Стокхолм" испред обала САД у Атлантском океану погинуло 50 особа.
• 1952. године - Ступио на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.
• 1943. године - Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, послије сједнице Великог фашистичког вјећа, да поднесе оставку. Краљ Виктор Емануеле за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља. Мусолини ухапшен и интерниран, а 1945. стрељан.
• 1934. године - Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса.
• 1920. године - Рођен, Розалинд Френклин, енглески научник.
• 1917. године - Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена на смрт под отужбом да је шпијунирала за Њемце током Првог свјетског рата.
• 1909. године - Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута.
• 1907. године - Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље.
• 1898. године - Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене државе САД.
• 1894. године - Рођен, Гаврило Принцип, убица Франца Фердинанда.
• 1894. године - Рођен, Волтер Бренан, амерички филмски глумац.
• 1878. године - Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон.
• 1878. године - Умрла, Милица Стојадиновић Српкиња, српска пјесникиња.
• 1848. године - Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу.
• 1848. године - Рођен, Артур Џејмс Балфур, британски државник.
• 1843. године - Умро, Чарлс Мекинтош, шкотски хемичар.
• 1834. године - Умро, Семјуел Тејлор Колриџ, енглески пјесник.
• 1712. године - Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани вјерски ратови.
• 1593. године - Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католичанство.
• 1261. године - Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога ушао у небрањени Константинопољ (Цариград). Латински цар Балдуин II побјегао из њега. Тако је престало да постоји Латинско царство.
• 306. године - Умро, Констанције I Хлор, римски цар.