Одломак из књиге „Рат није женског рода“ Светалне Алексијевич, овогодишње добитнице Нобелове награде за књижевност

. Ја  градим храмове од  наших осећања. Од наших жеља и разочарења. Од наших маштања. . Човек је прошао пут од анђела до звери . Сећање је  стваралаштво . Страдање оправдава наш тешки и нескладни живот . За нас је бол уметност . Ја сам историчар душе.  С једне стране истражујем  конкретног  човека  који живи у конкретном времену  и учествује у конкретним догађајима,  а с друге старне желим у њему да разгледам  вечног човека . Вибрацију вечности. Оно што је у човеку одувек . Ми смо све......